Srpski pčelar

Пчеле највише трпе оскудицу у води у рано иролеће. Тада j'e пчелама много потребна вода да њоме растварају густ и кристализовани мед и да боље луче пљувачку. Пчелињи црвићи треба да пливају у млечу. За справљање млеча поред меда и рђе потребно је и воде и пчелиње пљувачке. По А. Н. Брјуханенку сваког дана у пролеће и лето потребго је сваком пчелињем друшгву по 200-400 грама воде 1 )- Прека потреба за водом у рано пролеће натерује да пчеле излећу по воду и на топлоти одуслед чега се многе и не врате у кошницу. Велику потребу за водом код пчела видимо у оном великом слегању пчела на влажна места. Међутим чим почиње биље обилније лучити нектар умањује се њихова потреба за непосредним доносом воде у кошницу; тада оне добију воду и у нектару. Пчеларево старање о појењу пчела разуман је посао. Немајући воду у близини пчелињака пчеле у хладно пролеће лете подаље од пчелињака. Тада оне због воде слећу око бара, потока, река, језера, чесама и бунара. Ту их нехотице газе људл и сгока. И од хладноће ту пропадају. Да се пче.те сачувају од пропадање при летењу по воду у рано пролеће, и да оне у опште не трпе оскудицу у води, пчеларски уцбеници проиисују, да се на пчелчњацима постављају општа (заједничка) појила на пристојним местима. Ово је најакши начин пчеларева старања о напојању пчела. [Поред овога у новије доба поново се појављује тежња код неких пчелара за индивидуалним напајањем пчела]. Постоје многобројни модели општих појила. Ја сам годинама успешно напајао пчеле из коританцета (карлице). Ова сам коританце пунио просејаном струготином од дрветз, по том их сваког јутра наливао млаком водом, која је одржавала влагу у струготини. С пролећа сам воду мало солио. Сада се више одушевљавам појилом од бурета и рапаве даске. Омање буре напуним млаком водом. Вода цури из бурета кроз славину на рапаву даску посгављену под врло малим нагибом. Да би се што више задржавала вода на дасци ова је изолучена испрекидано (на цик-цак) тако, да се доњи крајеви олука губе ка средини даске овако: На малим пчелињацима (до 10 кошница) у место бурета може се поставити вучија (домаћи суд за воду од дрзета одомаћен у планинским пределима). На вучији при дну треба отворити малу рупицу за цурење воде, у коју увући танку цевчицу са шупљином од IVž пречника. Вучију окончити о један колац на присојном месту. Испод ње поставити у хоризонталном положају изолучену даску са олуцима дубоким од 2—4 м/м у паралелном размаку од 20м/м. 11. Послови око индивидуалног прихрахрањивања пчела 1.) А.Н. Брјуханенко: Пчеловодство. Москва-Лењинград 1926. стр. 334.