Srpski pčelar

где је кооз какав споредни отвор допирао у кошницу хлатан ваздух (и влага). Ово унутрашње чишћење ипак није било тако јако, као што оно може да буде јако у година.ма, кад пчеле зимују на меду медљиковцу (1930/31). Изгледа да је неисправност кошница (промаја, продирање воде приликом топљења снега и т. д) условила ово чишћење у кошници, јер је кочсгатовано да су пчеле у тим кошницама имале иначе исправну и првокласну зимницу, а осим тога нкје се појавила никаква болсст. При успосгављању саобраћаја пчела са околином отпочиње и чишћење пчелињег стана од труња (мрвица од воштаних поклопаца саћа), мртвих пчела и т. д. Избацивање труња и лешева из кошнице такође траје дуже времена (по 2 —3 недеље). Ако у озоме послу пчелар не пригекне у помоћ пчелама, може се десиги да поред с-;е пчеллње марљивости остане у кошници по рогљевима извесна количина труња и лешева. То об «чно бива, кад у кошницу продре вода и накваси те отпагке на дну кошнице, тако да се они уплесњиве и залепе за дно кошнице Пчелама је физиолошки немогуће да се боре против оваквих нечистоћа, као што им је немогуће да у ред доведу и јако плесњиво саће. На тај начин неисправна кошница (стара, разблјена) с једне стране изазива унутрашње, у невреме обављено чишћење пчела, а с друге стране претвара се у неподесно пчелиње станиште, стварајући ђубре, које пчеле не могу да изнесу. Приликом пролетње ревизије год. 1932. нашао сам код неколико старих кошница не само повећу гомилу таквог ђубрета, већ и нешто ново, нешто што досада у овоме крају никада нисам видео. Нашао сам огроман број ларава и кокона (чауре) од грбавз мухе (Phora incrassata). Ларве су милиле по пчелињим лешевима, хранећи се укусним месом, које је већ почело да прелази у трулеж. У исто то време имао сам прилику да посматрам и одрасле мухе, како праве посете оним кошницама у којима је било ђубрета. Избачено труње обично се скупља на земљи пред кошницом, јер га пчеле не односе далеко. То бива и са лешевима, ма да пчеле лешеве често односе доста далеко од кошнице. И кад дођемо на пчелињак, одмах по избаченом труњу и лешевима можемо распознати које је пчелиње друштво почело да чисти свој стан, а које још не прелази на такав посао. Јако друштво очисги кошницу од труња и лешева за сразмерно кратко време, док се слабо друштво дуго „мучи“ овим послом и никад да га сврши. На избачено труње, у коме има и мрвица ушећереног меда, намамљују се мрави. Они односе испред кошница оно шго им треба, али могу да се науче и у кошницу улазити. На тај начин они својим „слободним" коменсализмом долазе у сукоб са пчелама и тако постају непријатељи пчела (незвани гости). још су опаснији они мрави, који наваљују на кошнице које су смештене негде у пољу. У околини карловачкој приличан број кошница остаје преко зиме у пољу, у близини

31