Srpski pčelar

и рада, слоге и чистоће као и огледало пожртвовања у одбрани своје кућице, те као таква пружа нам неоцењене користи. У оплодњи нашег цвећа и др. биља, користи нам у моралном и материјалном погледу као и ради изучавања или разоноде. Наш пољопривредни сталеж на селу и граду најпозванији је да пчеларство што боље пригрли, јер му мала вредна пчелица стоструко враћа и плаћа за оно мало труда око ње. Она му оплођава дивне воћњаке, непрегледна цветна поља културних биљака и мирисних цветних баштица, а поред свега овога, донесе му лепу парицу у меду и воску и то баш у доба, када других извора у приходу понестаје. А шта да речемо што му поврх свега још вазда служи kao вечити пример и подстрекач у вредноћи раду и реду! Према изложеном на првом месту наш земљораднички сталеж јако греши и штети, кад не држи пчеле на своме поседу, пошто пчела све сама себи набави, зимницу спреми па и за свога газду наради. Пчелар сем свога труда око нагледања и нешто уложеног капитала око организовања долази узгредно до многоструке користи од Богом дане мале пчелице! Почетник пољопривредник обично почиње пчеларење са трмком непокретног саћа за коју он сам набави белу лозу (павит) која расте свуда по привлажастим удолицама и трњацима, набави неколико штапића од леске, врбе, клена и слично, склопи то и оплете купасту трмку, олепи је балегом и пепелом, осуши на сунцу и са неколико руковета траве или рогоза обложи је каптаром и, готова кућица за један пчелињи народ (рој). Сав тај материјал не кошта га баш ништа, сем оно мало труда. Али тај труд нека се сматра врло често и као врста разоноде у место без корисне седељке по прљавим сеоским крчмама Рој се добије на поклон од пријатеља, добија се у трампу (по народном обичају) за овцу, купи се за новац или се обиђе по који шумски комплекс па се рој нађе и у шуми кзо поклоњен! Да се дође и до модерне али и јефтине кошнице са покретним саћем она се склопи од јефтиних трговачких робних сандука, који не кошта више од 20 —3O дин. Ко је имућнијег стања може и наручити готово израђене модерне кошнице које су сваким даном све јефтиније па се тако постепено дође до жељеног радионалног пчелињака. Сваки почетник добиће вазда и врло радо нужна упутства од кога опробаног старог пчелара из околине, среског економа или оближње пчеларске подружине и отуда ће добити тачне упуте и услуге без да лута по помрчини. Како пак пчеларство код нашег нижег сталежа и сеоског света још и у већини стоји на примитивном ступњу а са модерним кошницама у колико их има неумешно се ру-