Srpski pčelar

кује или се из више разлога и са наканом прелази на модерни систем, то и наше чиновништво као и трговачке куће на селу и граду, треба да пригрле пчелицу предњачећи примером, да би се прокрчио пут рационалном пчеларству у народу на општу корист, тим пре, што скоро свака чиновничка или трговачка кућа има одређени кутак за уресну баштицу миомирисног цвећа а „где је цвет ту је мед“. За построј пчелињака од неколико кошница не треба нарочито овеће просторије то ће добро доћи ти мали пчелињи „вилини двори“ китњасто поразмештени по шароликој баштици да вире између врхова таласајућих бисерних цветића са брујањем њихове милозвучне песмице и уресним мирисним цвећем привлачиће срца и душе на увеселење а овако китњасто уређена баштица јесте понос вредној домаћици, чилој дечици а дика домаћину. У такви кутак земног раја човек радо прибегава у сјетне часове где му се душа смири и слатко одмори и улазећи међу своје миљенице пчелице и миомирисно цвеће миље своје и тада као да му сваки цветић довикује са умилним брујањем слађаних пчелица. Човече, ступи међу твоје миљенице пчелице твоје мило шаролико мирисно цвеће, овде ти је земни мир и спокојство овде ти је у свој сили, као творац вечни и преблаги Бог!!! Пчела и цвет везани су једно за друго и човек живи и ужива вековима међу пчелом и цветом и њега прати како пчела то и кита цвећа од колевке до гроба! Пчелар бити то је част и понос свакој благородној души а сви знаменити пчеларски научници тврде: да су пчелари ваљани и поштени људи. Чувени пчеларски великан Берлепш каже: „Ја знам многе људе, који су, док се нису бацили на пчеларство, слободне часове проводили по крчмама у пићу, картама и политичким без смисла резоновању. Али како постадоше кованџије, почеше љубити кућу и рад, на лепим данима бавише се око својих пчела, а на рђавом времену читаху пчеларске књиге, оправљаху кошнице и друге справе за пчеларство потребне. Код куће се забављати, то је шиболет добра грађанина!! Наш славни пчеларски научник поч. Јован Живановић који располагаше са пчелињаком од неколико стотина кошница из дубине своје радољубиве душе довикиваше као гласом са неба: „Колико су њих утукли своје здравље картајући се и псујући по крчмама од по ноћи до поноћи! Колико су њих утукли свој живот и упропастили целу породицу —■ своју живећи раскошно у беспослици! Од свега овога пчела нас одвраћа, показујући нам у чему ваља проводити живот свој. Иди човече у кованлук и учи од пчела како ваља у