Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ГАЋЕТИНЕ 84 ГЕГА Дубр. Н у Ц. г.) уісіє чакшнре (]ер онамо нашн]ех (пртени]ех) гаћа слабо ко и носи). габётине, Г. рі. аи§тп. о. гаће. габице, Г. рі. біт. о. гаће. ГІБНЙК, т. Л'ісіе гатіьнк. габурине, Г. рі. уісіє гаћетине. ГАЦАН.Е, п. і) ЬяЗ Жаіеп, уабаііо. 2) уісіє грцаіье. гацати, цам, V. ітрйі) тяіеп, уасіаге, сйгазитн: Драги трчи на броде, Па он гаца у воду 2) уісіє грцати. гацко, п. ©езепЬіп «фегіеяогоіпа, иотеп ге§іоопіз : П]ева кроз Гацко (кад ко што казу]е ономе ко]н оно зна бо.ъе од н>ега, }ер с.е говори да су Гачани на гласу піевачи). гача, т. ЗОіяппЗпяте, иотеп уігі (о. Таврило). гачац, чца, т. црна врана, ко)а )е мало мажа од ираве вране а већа од чавке, 2йі $гяђе, согпісіз §епиз. гашёіье, и. і) ЬяЗ 2о(феп, гезііпсііо. 2) ЬаЗ ©ІіІІеп, го зоріге. гАшд.иков, а, о, н. п. дрво, т. ). ко)е се гаси, не може ватру да држи, као н. п. врбовина, )ововина, липовина. гаштир, т. (у Паштр.) некаква трава, 2ігІ фРяп^е, ІіегЪае §епиз. гаштица, ?й вода ко)а нзвнре у Синцу и гашчицаДу Оточцу серазд)'ел,у)е на тро^е, па се двн]е ли)еве отоке иза варошн саста)у и по том не далеко пониру и нспод зем.ье иду у море, а трећа нде око брда подалеко и код села Брлога поннре. НиЗЄМЦИ ОБУ воду зову Гацка-’ђЫ§/ и око Н>Є поле Гсїцко-%еІЪ. гвардити, дйм, у. ітрй (у Рнсну) Бетяђгеп, зегуаге, сї. гледати, чувати: Кад се што нма, не говори се: гварди ме, него:ман,име. гвйраїье, и. уісіє гвиреае. Гвйрати, гвйрам, уісіє гвнрити. гвйрён.е, и. ЬяЗ ©фаиеп тй деђг^Шіп Ћидгп, ІИІ11ІІИ8 ОС11ІІ8 бєЙХІЗ. гвйрити, рйм, у. ітрй Ьіе 2Ііізеп тогаіф (е|ђ ђеїіеп, оси1о8 йеГі§еге: чнтав дан генри у каигу. гвожба, гвожђа, и. рі. <) сіе 5айе, Іадпеі. 2) гвожђа пушчана, ЬяЗ ©фіор ат 5енег= детеђг, сіаизігит, сй табанџе. гвожбар, гвожђара, ш. Ьег ФфепђяпЫег, тегсаіог Гоггагіиз. гвожбара, Ій Ьег 5і(еп1яЬеп, ІагЬегпа Геггвожбарница, \ гагіа. гвожБАРСКй,ка,к6, еі(епђстЬіегіі’ф, іёггагіогит. гвожбе, и. ЬяЗ ®і(еп, Йеггит: метнули га у гвожђе, тй 5'і[еп Ье[фіязеп, Геггаіиз езі. гвожђушина, й аи§'т. о, гвожђе. гвдзд, т. (у Ц, г.) у планнни камеи израстао у висину, яиЗ Ьег ®гЬе ђеттцзепЬеі: ©Іеіп, захит. сй станац. гвоздац, гвосца, т. (у Лицн) ьіе ©фпайе, йћиіа. сй пређмца 2. гвоздей, а, о, еіГееп, іеггеиз, гвоздензуба, й у Сриіему гвоздензубом плаше дїецу, а особито младе преле, говорећи да оиа носи улонцу жара и да ће спалнти прсте онима ко)Є добро не преду. сй баба корнзма, баба руга. гвоздёнка й (у Сриіему) уісіє перанца гвоздена. гвоздёнй (гвоздёнй), на, но, и. п. маідан, руда, (&і\еп-, і'еггі. гвоздёіьак, гвоздевьака, т. і) котао од гвожђа, еі[егпег ^е(ТеГ, сгаіег Геггеиз. 2) гвозден буздован: узе кадн]а гвоздетъак, сй оклнцнути. гдё, (ист.) уііє гд)е (тй айеп 2Шейипдеп). гдй, (зап.) уісіє гдіе (тй айеп Шейкпдеп), гдлё, (іугоз.) і) то, иѣі:гд/еси био? 2) Ьор,, диосі: е] гд]'е не знадох — : Тад се Дмнтар б]еше ос]етно Ъе ће .ъуба брата отроватн Леле мене до Бога ]‘еднога, Ђе ћ’ погубит’ свога сина Марка 3) шіе, Ьег, диі (аиі рег рагіісіріиш ргаезепііз): Ал’ ето тн Асан-паше с во^ском Ђе он води дван’ест хи.ьад’ во)ске гдлегдле, (іугоз.) ђіе ипЬ Ьа, раззіт. гдлёгод (гдіёгод), (]'уж.))) то іттег, иЬіситдие. 2) іг^епЬ тапп, аіідиашіо, ^иап(іо^ие: доћн ћути гд/егод, кад узнмамкад. гдзеколй, ко]'а, ко]‘ё, (іугоз.) шапфес, аіідиіа. гдлемудраго, (іугоз.) то іттег, иЬіуіз. гдлёно, то, иЪі, сй гд]'е : Гдіено синоћ на конаку б)есно гдлёшто, (іугоз.) ђіес ипЬ Ья, іг^епЬ, раззіт, аіісићі. гбё, (іуж.) уісіє гд]'е (тіі яЙеп 2іЫейипаеп). гё, (у Паштр., у Црмници и око Бара) уісіє гдіе (тй айеп Міеііипдеп): Ге сн, бане, упутно ? Ге би сіеда, да не с)еде гёак, т.еіп йетеіпег ипзебіІЬеіег 9Леп[ф, ћото бе ріећє, сй ципор. геакуша, й еіп детеіпег ипзеђііЬеіез Зтяиеп: ^іттег, тиііег сіе ріећє, сй цнпорка. геачекье, и. ЬяЗ 50?афеп ^ит геак, ЬяЗ *Д5еігя; деп еіпеЗ геак, арреііаііо аиі зінтіаііо гизІісі. геачина, й аи§т. о. геак. геачити, гёачнм, у. ітрй рт геак тяфеп, іасіо гизіісит: немо] тн вьега геачити, ииіе он геак. геачити се, геачйм се, у. г. ітрй |'іф яІЗ еіп геак беігядеп, зітиіо гизіісит: шта се геачиш. гёачкй, к;і, ко, 6яигі(ф, ріећеіиз. гёга, ш. Арнаутнн нз сіеверозападииіех краІева, с десне стране риіеке Шкумби)е, а они с лиіеве стране зову се Тоске. Геге и Тоске разлнкуіе се мало и по говору, а и по одиіелу и по оружіу: Твске ноев