Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ГАОВИЦА 83 ГАЋЕ оштри]еи гвожђем на гумну иси]ече се као на дугачке даске, по том се опет исн;ече попрн)еко те се начине као ћерпичн; ово пошто се осуши, ложи се на ватру м]есто дрва. гаовица, Г. некака мала рнба, Іеисоя асізрегзиз Нескеі. : Нема нн гаовице (кажу рнбари кад нема рнбе!. гар, ї. і) Ьіе сирі^е (@фіті§), соіог іиіі§'іпеиз. 2) пепео од сламе. з) (у Ц. г.) оно што отпада од гвожђа кад се ку)е, рег фаттесСфГасћ і'еггі гатепіа. тара, і. сирбсаипез Ѳфа|> оуіз аіга, іпіі§іноза. гарав, а, о, гирі’з, Ыі§іпозиз. гаравй.ъе, т. уісіє каравн.ье : Убрах киту травила гарач, рча, т. планнна: Пуче пушка од Г арча планине гарбйн, гарбйна, т. (у Дубр.) некакав в]'етар, еіп ЗЙІпЬ, уєпіиз диібат: Гарбйн л,утн, ко]н до дна море мути. гаргаіье, т. Ьй5 $сатре(п, сагтіпаііо. гаргати, гам, V. ппрР. (у Дубр.) вуну, (саш= реіп, сагтіпаге, сГ. огребати, гаргашатн. гаргача, Г. Ьіе ^сатреї, сагтеп, с?, гвозденка, огребло, гаргаша. гаргаша, Г. (у Далм.) уісіе гаргача. гаргашаіье, н. уібе гаргаке. гаргашатн, піам, (у Далм.) уісіє гаргати. гаргуз, гаргуза, т. (у НІаік. бат.) Ши]аци тако зову онога ко]и не говори (као онн) ли]еио, него лепо. гарда, Г. заграда у Дунаву гд)е се моруне хватану (од Пореча дол>е), еіп Заипгоес! іп Ьес 2>опйп ђафефапде, зерітепіит саріепбо ћизоні (Ілпп). гар дун, гардуна, т. (у Дубр.) сагбииз заііуиз. гаревина, ћ (аичт. ?) уібе гар (. 2. гаревица, Г. планина: Кад дођоше гори Гаревицигарёіье, п. Ьйз Ширідтафеп, йепі^гаііо. гарйб, гарйба, т. (у Сара)еву). гарин, а, о, Ьез (фшаг^еп @фа(еД оуіз аігае. гарити, рйм, у. ітрГ. <) сіфі<з тафеп, Гаіі§-іпе бепі§таге. 2) у п)есми: Гарила га мрка наусница тафіе фп (фюй% пі^гаЬаІ. гарйште, п, Ьіе ЙЗгапЬДдіЬе, агеа сіошиз беЯа§таіае, сГ. огорелиште: А ]’а кукам, сине, на гаришшу гарнути, нём, V. рћ уібе ударити : Кад то зачу Кра-ьевићу Марко, Гарну Шарца сіафом бакрачлифм гаров, гарова, т. еіп [фюйсдес -іђипЬ, сапіз аіег. гаров-ьев, а, о, Ьез гп^йгбепеп -фипЬеф сапіз Гиіі§тозі. гарофан, гарофана, т. (у прнм.) уібе каранфил: Поврх пол>а рана гарофана Не лети ми уз прозоре, Не ломи мн гарофане гарофй.ъе, п. (у Боци) уісіє каранФил : беднусо#у црвен’ гарофилагаруша, Г. нме овци, ©фаІЗпаше, пошей ОУІ ІШІІ 50ІІІШІ1. гасити, гаснм, V. ішрГ. <) Іо[феп, гезііп§но : гаситн ватру, сви]'ећу, жеђу. 2) гасити буну, ДІЦеп, зебаге. з) гасити уг.ъев.ъе: кад се за кога мнсли да ]е уречен, онда му баіалица гаси углевле, т. р живо уг.ъев.ъе баца у неначету воду нам)ен,уіући на оне за ко)е се мнсли да су га урекли, па код чи]ега имена углей потоне, за онога се мисли да га )'е урекао; по том болесник од оне воде у трипут сркне и уми)'е се Н.ОМЄ. гасити се, гасйм се, V. г. ітрі\ анзіоСфеи, ехііп^иог : гаси се сви]ећа, ватра. гат, ш. () уібе )аз. 2) (у Бараки) уібе лагум2. гата.шца, Я т. ]. ккига у ко)о] су ко)екакве приповиіетке, или гатке, еіп ипіех^аііипд^ Ьиф, ІіЬег уепизііог (йіЗ ©едефађ поп ^іс= фепбиф). гатало, т. Ьес ^йбефйпЗ, і'аЬиІаіог. гатахье, п. уісіе врачаке. гатар, гатара, т. уісіє врачар і. гатара, Я уійе врачара. гатарев, а, о, уіЯе гатаров, татарина, Г. уібе врачарнна. гатаров, а, о, уібе врачаров. гатати, гатам, уіЯе врачати: Гахаала баба да ни)е мраза, па освануо сни)ег до г... це ; Стара баба у брабокке гаша: Жив’ ми синци све су гола г.. на гатачкй, ка, ко, ооп Гацко: Од широка пола Гашачкога гатка, С ЬаЗ ©едеп(їйс? еіпес ЯЗе<]е6епђеіС оЬео ^ЙПЬІІИПЗ, ге8 гезрошіепз : то кегова гатка. гатвьа, ї. (іїфЏипд, паггаііо. гатвьйк, ш. ЬйЗ ^о(єп6йпЬ, їазсіа ѣгассаііз, сГ. гаћник. гажан, гаћана, ш. голуб у ко]ега )е періе до.ъе по ногама, као гаЯе, дгї)о\'іе їаибе, Ьес 5еЬес|:и^/ Саі[ф(ац6е, соІшпЬиз ресІіЬив репнаііз. гаћанка, і*. жена или д)ево)'ка ко^'а носи гаће, еіп деЏ^Ш Зсйііеп^іттес, тиііег саіі§аіа. гаћанчица, Г. біт. о. гаћанка. гаће, гаћа, Г. рі. <) (еіпепе (ап^е -іро("епг саіі§-ае Ііпіеае: Ако имаш га/іе, т.). ако си чов]ек, а ни)еси жена, те смиіеш; Колики си (велики), а га/шнемаш, т. ). матор си чов)ек, а немаш памети. Д]еца по селима обично не облаче гаћа до б до 7 година (док их не могу сами дри)ешитн и свезати), па кад их обуку, више их не оставлаіу. Често л>удн по том рачуне године кад ]е корі гаће обукао, н. п. кад )е то и то било, ]а ]ош ни]'есам бно гаћа обукао, или: тек сам био гаће обукао, 2) (у Хрв., Далм., 6*