Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

гёгавац 85 ГЙПКАТН СЕ широке кошу.ье, кратке антеріце, біц'еле џоке и на главы фєсовє,- а Геге чакшнре, доламе (се-ьаци н б]елаче као и Црногорци) н око главе саруке; а н дуге су нм пушке другоіачн)'е: у Гега су пушке арнаутке, какове су н у Црно] гори н у Херцеговинн; а она дуга пушка, какове носе Тоске, зове се у Орби^и тоска, н она ]е од арнаутке мало краћа, а у іалману шнра н правила. Геге су закона Турскога н Рнмскога, а међу Тоскама нма нх и закона Грчкога. гёгавац, авца, ш. і) особнто у Славоніи зове се сли]'епац. 2) еіп Гга$ег ©апдег, диі зе§пі ^гайи інсейіі. гегавачкй, ка, ко, хійе ш.ьегіачки. Слиіепцн говоре кашто нзмеђу себе да их други .куда не могу разум)'етн, н то се зове гегавачкиуезик, или: говори гегавачкй. Л а сам при)‘е неколнко година у Вуковару пнтао іеднога младога слн]епца за подоста рніечн како се зову гегавачкй, па мн многе ни]'е знао казатн, а ко]е мн ]е казао, ево нх овд)'е назначуіем: Бог се зове ёриЯ, а тако исто н небо, киша прошлица, а тако исто и вода н зима, трава у арба (Влашкн, по Датинскоме ћегѣа), дрво башшун>ац, а тако нсто н штап, х.ъеб иаиьа, со зрнц/а, месо мічикра, сир мурйво, лук лаул, грах (пасул.) иаиъкуш, купус теипьак, вино урвйз (по Маџарски било би госпоска вода), ракита гошіівица, ђаво гагу л, глава ванта, а тако нсто и чело, око зракавица, нога гиьавица, )а)е муцвагьак, гусле рёдавице (а проснти рёдати), торба сагиьа, коа рашков, кобнла рашковица, кола трёскавице, кућа унџа, соба унџица, ватра иаверица, лонац иаверпак, пеето унта, говече рйсовче, нрава рйсуиьа, овца рйсулка, риба зуниуа, чов]'ек лёват (утёнто леват умръо чов]'ек), жена лёватка, син клиндов, д)ево]ка клйндбвка, дй]ете клйнче, брат вргоднйк, сестра вргодница, отац кёвац, мати кёва, мали мискйнав, говорилиразредйвати, иди брзо гл>ад готйвно, плакаты алйнчити, молнти готйвно рёдати. Кажу да слиіепцн овв]ем іезиком особнто говоре у Славоніцн и у Турско) Посавини. гёгаше, п. ЬаЗ іхадг @еђеп, іисеззиз зе^ніз. гёгати се, гёгам се, V. ітрГ. ііадг деђеп, 8е^пі §тайи іпсесіо. с Г. гегавац. геика, Г. (у Хрв.) уійє кошута. гёлі, ш. Ьег фєПГап, реііеапиз: смрдн као гем. генёра.і, генерала, т. уісіє џенерао (тіі айеп 2Шейітдеп). гкнути, нём, у. рГ. кога, еіпеп Ѳф(а$ оегГе§еп, регсиіеге: ако тегенем. гёра, Г. (у Дубр.) некака мала риба, 2Гіі Ііеіпсп ріясісиіџв диійат: У репу од гере шце вечере. гёрга, Г. гомнла, поворка, н. п. .ъудн, еіпс Зїефе, 'Д5. 30?епСфеп ^іпёєг еіпапЬег, ІигЪа: чнтава герга. гёрзелез, ш. брдо у Буднму. Србл>н прнповнуедауу да ]е некакав Турчнн нз Босне Герзелез Аліи)а (ко]н се гцева и у п]есмама) скочио на кошу с тога брда у Дунаво за царево здрав.ьђ кад су Турци осво]или Будим. гёрйн, герйна, т. некака зв)ерка н кожа жена, 2Ггё ДВііЬ ппЬ ЬаЗ ЗеІІ Ьаооп, Гега ^иаебат еіивдие реіііз. гёџав, а, о, ризіііиз. ги, у ]'едно) п)'есмн ко]у сам )а чуо од іеднога Турчина, ко]н)епо Црноі Рн]ецн бнвао субаша, м]есто их: Да ги нмам до троянцу гйбак, гйпка, пко, Ыедїат, ЯехіПз. Гйбан, бна, бно, (у Ц. г.) на што, т. ]. ко]н гине или чезне за чнм (сГ. киван?), Ій(Іеш, рі’егід, амійиз: Рустен Бег ]е гйбан на іунаштво Е )'е Туре гибко на кауре гйбаница, і. еіпе 2Ггі ^ифеп, ріасеніае ^епиз. У Херцеговинн се градн и поена уочнБожића од ораха. сГ. пита. гйбаіье, п. ЬйЗ ЙЗегое^еп, ШЗІе^еп, а§'ііаііо, тоіиз. гнбати, гйбам (гнб.ьём), у. ітрГ. Ьсшедеп, [фшеп^еп, шіезеп, а§-ііо : Да нма сира и масла, и мо)а би мати знала гибати гибаницу. гнбати се, гйбам (гнб.ъём) се, у. г. ітрГ. (іф Ьетедеп, шоуєог, а§ііог. гйг, т. (у Боснн) велики пніетао (говори се и гигов), 2Ггі дгоріег ^ра(>пе, ^аііі §аіііпасеі шауогіз §’епиз. гйгале, гйгала, Г. рі. ђіе ѲіеГ^еп, ^гаііае, сГ. штула. гйгов, гйгова, т. уісіє гнг. гйгульа, )Г. (у Боснн) кокош као што ]е гиг, гйгушаДДгі Йго^іег ^)ЄППЄП, ^аіііпае тауогів §-епиз. гйзда, Г. і) ЬаЗ ЄфтйсГеп, сотііо: Зима гизде не гледа; Гизда ломи а глад мори, а) (фоп зе!(сіЬеіез ипЬ дсСфтисГіез 5гаиеп^іт« тег/ Гетіпа еотіа. гйздав, а, о, 5е[фтйсII, сотіив. гйздаже, п. ЬйЗ 0фтМеп, сотііо. гйздати, гйздам, у. ітрГ. китити кога, (фшиГ !еп, сото. гйздати се, гйздам се, V. г. ітрГ. (іф (фшйсГеп, сотеге ве. гингав, а, о, (у Бараши) Гга^е, ве^піз. сГ. лніен. гинути, нём, у. ітрГ. і) итГоттеп, іпіегео: Да іа внђу чіца гине воіека 2) за кнм, или за чнм, [фтафіеп, сіезійсгіо енесог. 3) то мн не гине ни посли)"е, ЬаЗ шігЬ тіі* піф| гпіїоттеп, пои йейсіеі. гигшаіье, и. ЬаЗ Зіііесп, Ігетог. гйшіати се, ка се, у.г. ітрГ. ^ІІІегп, сопігетізсо.