Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

215 ЗУЛАЛНЦА зуладица, Г. 2Геі ійгиттїтСеІ, Ігосћі ^епиз, сГ. раднш, зуіача. зулаіье, п. Ьа$ @ит[еп, зизиггиз (арів). сГ. зучан>е. зулати, )йм, у. ітрС. (цтюеп, ^ш\гп, зивигго, сГ. зучатн: зу]в челе; зу^и беспослен (шц(р5 (еіп). зулача, і. уібе зуіалнца. зук, т. (у Бараньи) 2кі 25їиютЕгеі[еГ, ігосћі §;епиз, с?. зуіалнца. зуба, і. Ьа$ @иттеп, визиггив аріит. зуква, Г. еіпе 2іїі $го|?е [аиеге 2Іер(гІ/ таіі асібі тадогів §епив. сГ. зуквара, зуквача. зунвала, і. (у Шумад.) некака іабука слатка, у коіо) с]еме звечн кад се тресне аоме. сГ. зуква. зукван, т. као сулудаст човіек, уібе звекан. зуквара, і. уібе зуква. зуквача, ї. і) уібе зуква. 2) (у Шумад.) уібе зуква]а. зукнути, зукнём, V. рГ. і) (цтіиеп, іпвивигго. 2) еіп їШогі (аііеп ІоіТеп, іп$ Сфс (адеп, іп ангет тзизигго: он мн нетто зукну. зудовн*, ш. рі. Ьіе СосЕеп, сіпсіппі, сі. внтица. зудум*, т. Ьіе ©еюаіііђаіідїеіі, уіоіепііа, с?, наси.ье, неправда: Ал’ ]е рада снротиаа ра]а, ЙВАН» ДАН Ко]'а глоба даватн не може Нн тршьетн Турскога зулума зудумЋАР*, зулумћара, ш. Ьег Зфгапп, Бпіег; ЬгисЕег, іугаппиз. ЗУЛУМ-ЧАЛМА, Г.: Бежн царе низа сво)'е дворе, За анме се зулум-чалма суче •зумба*, Г. еіп ©игфСфіареіСеп, шп гппЬе Сёфег Ьатіі іп$ СеЬег ди (їефеп, д. ЇЇЗ. ди еіпет ѲіеБе, Геггит ейїсіепбіз ГогашіпіЬиз іп согіо, сГ. пробоіац. зумбул*, Г. Ьіе Зррасіпфе, ћуасіпіћиз огіепіаіів. зундарача, Г. некака велнка муха, 2Гсі ^ііе^е, тизсае ^епиз. зунзак, зунзака, т. (у Подг.) уібе говноваж. зупци, Зубаца, т. рі. кнежнна у Требнаском кадилуку, 9?ате еіпег @ед)епЬ,ге^іопія потеп. зурёиье, п. уібе зіаже. зурити, рнм, у. ішрГ. уібе зіати: шта зуриш туда, те не ндеш кући? зурла, і. она] ко)'и зури, Ьег @аі(ег, яиі ћіаі. зурна, і. Ьіе $>(еі(е Ьеі Ьег іигБффеп 2)?и(іф Язіиіа іигсіса. зуц! Ѳіітше Ьег ЯЗіепе, зизиггиз арі§. зуцнути, нём, уібе зукнутн. зучакье, п. уібе зуіаае. зучатн, чнм, уібе зуіатн. И И, цпЬ, еі: и ]я, и ти, (ошсфГ іф йЙ Ьи, еї е^о, еї Іи; и тамо и амо; то и зна. Й, <) уібе нх. 2) уібе ни. йбар, бра, т. §ІиІз іп ©ег&іеп. Ибар ут]ече у Мораву ниже Карановца. йбрет*, т. уібе чудо: Од аега ]е ибрет заузела йбретити се, тнм се, у. г. ітрГ. уібечудитн се. йбрежеше, л. уібе чуђеае. йбрйк*, ибрйка, т. еіпе (ир(егпе Я8а(ф?аппе, уаз сиргеит, аепеит. ибрйчитх, ш. і) біт. с, ибрнк. г) їйіпе теіай Іепе $аКее!аппе, ћігпеа соіїеае теіаіііса. ибришим’, т. свилени конци, ©еіЬепдгоігп, еіп ЗаЬеп ©еіЬе, йіит зегісит. ибрйшим-тканица, Г. (ст.) т. р тканица од нбришима: Притеже му четири колана, А н пету ибришим-тканицу ива, т. (ист.) уібе Иво. ива, Г. <) Ьіе ЗЗафшеіЬе, заііх ћеііх Ьіпп. 2) планина у Србиіи. йван, т. () у кршћана (као и у Руса) Иван значи бован. 2) У хришћана Иван и бован два су различна имена, као и Ивана и бована (у Тршнћу су бнле у іеднога човіека, «Тована Старчевића, двн]е кћери Ивана н бована); тако се у анх разлнкуіе н боваѣ дан (7 )ан.) од Ивана дне (и іун.). йвана, ї. Зсфсшпа (Згйцеппашеп), пошеп Гетіпае. с?. Иван. иванђёже, п. уібе іаванђелніе: Па узима кангу иванђеле йваница, Г. біт. ». Ивана, йванйш, т. Шіаппёпате, потеп уігі. Йван-цвйлет, т. (у Паштр.) некака трава, 21їі ф(Іапде, ћегЬае ^епиз. иванчић, т. біт. е, Иван. йван. дан, Ивана дне, т. 5е)ї Ье^ ђ. ЗођйПП Ьез ^аиіег#, Ьеп 24. 3»»'/ <ііе8 ^езіиз 81. боаппі Іїаріізіае. Срби приповиіедаіу да )е Иваа дан тако велики светац да на н>ега сунце на небу трнпут од страха стане. Уочи Ивана дне )'е обично на иеки]ем м]естнма (као н. п. у бадру) палитн лилу око тора: нагуле чобани лнле (брезове или трешіьове) и метну у проціепове, те начине као велнке ките,па уочи Ивана дне, пошто се смркне, запале оне проціепове и обнесу око торова, по том неке задіену у тор те нзгоре, а неке узму чобани и нзнесу на какво брдо, гдіе дође и више чобана, те се играну, їако