Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima, S. 25

АШАНЫхА Лшаіька, і. (у нах. Руднфженека капа налик на овр.ънну, 21x1 §гаиептй§е, уіііае §епиз. ашариласт, а, о, уЫе несташан. ашати, ашам, уЫе хашати. ашёїье, п. уібе хашенье. ашйгџила*, ш. Ьег зегп саге(Тігі (ІііЬгІЇ), диі риеіііз ЫайЛіІиг. Ашнк*, шШЏ, атоге саріиз: Он се на ау агаик учпнио ашибоваіье, п. ЬаЗ @стт(їїгеп, атогез, ЫапсЗіііае : Оставн се, Му]о, четовааа, Четовааа и ашиковаші! ашиковати, ку)ём, у. ітрС, с ким, сахеЏїіП, Ыапсіігі аіісиі, атогез ћаЬеге. ашити, ашйм, уісіє хашитн. Біба, Г. (§;еп. рі. баба) () очина или материна ма]ка, Ьіе ©гсфігшііег, ауіа. 2) стара жена, аИезЗЙеіЬ, уеіиіа.3) у Дубровнику се свака до^кнаа и дадильазове баба, макарбнлан дІево]‘ка од (2 година, Ьіе ЋхіїШ/ ^іпЬб^гаи/ пиігіх, апсіііа сигапз рагуиіоз. 4) многн муж зове сво]у жену бабом, ако и ни)Є стара. 5) гдіеко]н иза пуницу реку: мо)'а баба, Ьіс &фюіе$ехтиіІех, зосгиз. 6) планнна у Србіца између Ннша а ІТараћнна, еіп ЗЗехд іп Ѳегбіеп, топз і§егЬіае. 7) еіп ЙЗегд іп Ьег •ђех$едсіх>іпа/ топз Негсе§'оуіпае. 8) превестн бабу, кажу діеца кад баце налу плочицу од камена нреко воде, алн )е тако баце да одскаче поврх воде. баба, т. (ист.) уісіе бабо. бабале, Г. р]. (у Мостару) некаке трешіье, ко)е се зову ирскавице, 2іхЬ .ШгСфеИ/Сегазі §епиз. сГ. руштевн. бавалин, а, о, у іцесми, уісіе бабов: И изведе ђогу баба}ина бабалко, ш. (пона)!іише у фесмама) уісіе бабо: Моі баба) и о не слушай те стари Камо, Раде, мо) мили баосс)но бабалков, а, о, уісіе бабов Виднш, брате, токе баба)'кове бабаіх, банка, т. на косишту она] дршчніі што се дра;и рукой за іьега кад се коси (у Сріцемузове се руг{вл>), ЬіеѲепСепіріфе, сарпіі іп тапиЬгіо Гаісіз Гоепагіае. бабакал, бабакаіа, т. у Дунаву велика сти]ена внше Голупца. баба клйсара, Г. баба што ми]‘есн поскурнце, ЬіеЗтаи, Ьіе Ьаб Єотпишіоп&гоі; \йх Ьіе Жігфе Васбі, (Ііасопізза рапі засго ріпзепбо. баба коризма, С (у Рисну) на чисти понедіел,ник обуче се какав момак у женске халыіне и начини се као ђедова баба, па носећи на раменуседамштапова иза собом вуку• БАБИНЕ аш.ші*, ш. Ьіе ЦпЬ|1еп, зипііиз. сі'. трошак. ашлучёше, п. уібе трошеае. ашлучити, чйм, V. ішрі. Ье|Ъ'ЄІіеи, зитіит зпрреііііо! он мене агалучи, т. ]. трошн на ме. ашов, ашова, т. (у во]‘в.) гвоздена лопата, Ьіе еі|'егпе ©фац^еГ, раіа іеггеа. Ашто?^110 ХеРц-) ша6? (іиі(1? Ашчила*, т. уісіе кувар : Бог срећу дизели, а ашчиуа чорбу. Ашчилин, а, о, ЬеЗ $офф сосріі. Ашчйлницд, Г. ф уісіе куварица. 2) Ьіе ^йфе/ сиііпа. ашчйлук*, т. Ьіе .ЙофІЧтІТ, Ьіе Д^офегеі, агз (гез) содиіпагіа. ћикомостре (вериге) иде по вароши искаче испред кућа и внче : „бу ! бу ! бу !” и ово се зове баба коризма, кофм жене плаше дїецу да не ншту мрсна ]‘ела, говорећн нм и посли]Є онога дана кад би ко)е запекало мрса : „ено бабе корнзме са штаповима под тиглама” (на тавану)! Седам штапова бабе коризмезначе седам нед]'еліа часногапоста, за то кадіедна недіельа прође говори седіеци: „бацила баба коризма ]еданштап,” или: „испаде баби зуб.” Такой кад прође друга иед)ел>а, итд. — Бабом коризмом плаше и мале прелье и плетн.ъе, као у Земуну гвозден-зубом. баба руга, С (у Паштр.) ньом плаше Д]ецу кад често ншту круха : Немо] нскатн круха, убиће те баба руга ! бабац, бапца, т. (у Сри]ему) крупан орах, 2іхі дх'оЏгх 9ій(Те/ писіз та]огіз §-епиз. бабе, С (у Дубр.) Ьес ©оппепФїїеф сГ. мара. ДІево]ке ]еузму па прст, па говоре : „в]Єри ме бабе!” као у Србнрі: „кажи, Маро, откуда ће сватови доћи.” бабётина, і. аи§чи. о. баба. бабин, а, о, Ьее баба деђохід, ї% баба. бабин, а, о, (ист.) уЫе бабов. бабина душица, Г. еіпе ф(Тап^е, ћегѣае ^епиз. бабина жила, Г. (у ЇТаштр.) еіпе Фіійп^е, ћегЬае §’епиз. бабина руна, Г. Ьіе ®епШ)оЏе, саушп ССГУІсіз. бабин дроб, іи. брдо у нахнїн Биоградско) код Ресника, Зіате еіпеЗ 95ег<)еф нотеп шопііз. бабин дуб, т. м)есто, и сад на тему крчма, у равноме Котару од Задра к іугоистоку око іеднога сахата далеко; кажу да )е донде било Турско, док ниіе Ланковић Сто]'ан ист]ерао Турке из Котара. БАБИНЕ, бабина, Г. р 1. (у Сріцему гдіекорі го-