Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПР0СВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАБНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

В ласник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. - У редник : САВА ПЕТРОВИЋ.

Број 36.

У НОБОМ САДУ 9. ОЕПТЕМБРА 1891.

Год. 1.

ЕПШИЈСКА СКУПШТИНА ДИЈЕЦЕЗЕ БАЧКЕ.

(Наставак.)

а предлог г. проте ст. бечејског Јована Бороте за иодаредседника епарх. скупштпне изабран је Др. Илуја Вууешив, а за бележнике : Ћура СтрајиЛ, парох сентомашки, и Јован ЈЈешровиИ , учитељ ст. шовски. Иошто је енарх. скупштина на тај начин конститујисана, св. Патријарх, као председник, у <мислу дневнога реда. по зива епарх. бележника Сергија Шакрака НиниЛа, да прочита извештаје духовног и админпстративног одсека епарх. управе бачке. Пре него што би извештаји појединих одсека енарх. управе прочитани били. еиарх. бележник, Сергије Шакрак Нинић, чита „ Отиши иоглед на усшројсшво и радњу свих одсека еиаросијске уараве бачке за иошоњих 20 година који због значајностн му у целини доносимо, и који гласи: „ Славна. еиархијска скуишшино! Даиас-сутра иавршиће се равно двадесет година од онога времена, када је држапа последња и једина органнзаторска скуиштина епархије бачке. 12. октобра о. г. биће 20 година, од како је ова епархијска управа поверењем прве и последње организатореке епархијске скуишитне добила мандат да унравља духов ним адмимнстративним и школским делима

епархије оачке — и кроз читаву петину једнога века, у перноди времена, коју и вековна историја с крупнијим словима бележи — није имала ова епархијска управа нрилике, да изиде иред лиде оне влаети, која јој је живот и мандат дала, није имала згоде, да својој контролној власти иоднесе рачун о делању и раду своме, да представи недостатке и болести у организму своме. Тек након дугих 20 година ево је најзад у добри час епархијска уирава ова дошла у положај, да може ступити пред лице онога тела, којему је она орган, да може ноказати на нразнину у редовима. чланова својпх, на недостатке, који нрече правилну радњу њезину — а у свези с тим да положи рачун о двадесетогодишњој радњи својој. како би славна епархијска скупштина, на основу двадесетогодишњег искуства вољно прегнула да иомогне онде, где помоћи треба и исправи оно, што се исправљати мора. Стојећи пред лицем славне еиархијске скупштине — ова епархијска управа потпуно схваћа озбиљност свога иоложаја онда, када има високом епархијском заступству да положи рачун о двадесетогодишњем раду своме, који је описан и овековечен у разбацаним и ненотпуним списима неуредне епархијске архиве — а још је