Srpski sion

О тр . 578.

„СРПКИ СИОП."

В р . 36.

теже овој епархијској управи то. што пред лицем славие епархијске скупштиие са жалошћу мора да нризна, е јој радња за тих 20 година није била тако плодоносна и ^спешна, као што се то очекивати могло. При редовним околностима било би чудно, да еиархпјска управа сама изрнче осуду о своме сопственом двадесетогодишњем раду — али славној епархијској скуи штини. као и свима онима, који су иоле посматрали и иратш^ живот и рад свих наших автономних власти, на и ове епархијске унраве за нотоњих 20 година, неће се чинити чудним то самопризнање, јер ће увиђавно допустити и признати, да није толико ова епархијска управа крива, што јој рад није био успешан и берићетан, колико су криве биле опгнте неудаће и непрнлике на пољу наше црквено-народне автономпје за потоњпх 20 година — те ће по томе у самонризнању ове епархијске управе назрети тежњу и добру вољу да се бар у будуће поправи оно, што није за прошлих 20 година удесно и ваљано било. За епархијску унраву дијецезе бачке била је од судбоносног значаја и врло штетног утицаја поглавито баш та околност, што се епархијска скупштина тако дуго састајала није. У времену, од кад је превишњим решењем од 29. маја 1871. стунило у живот прпвремено енарх. устројство па до данашњега дана — још никада није бнло прилике, да јес.једне стране оваепархијска управа полагала рачун о раду своме, а с друге стране да је еиархијска скупштина вршила своје више надзорно право над радњом овоепархнјских власти. За 20 година прекинута је била природна и преко нужна свеза између тела и његових органа, између славне епархијске скупштине као више контролне властн и епархијпшх одсека, као извршних оргапа. Кад нак контролна власт од постанка свога кроз нуних двадесет година није могла нн један пут да врши своје иадзорно право, а потчињени извршни органи током толиких година немају прилике да ноднесу извештај и положе рачун о раду своме онда се није чудити, тпто наступи застој и неред у радњи епархијских влаети.

Но са несастајања епархпјске скупштине бачке кроз тако дуго време морала је ослабити делателност, морала је наступити неправилност, у другом реду већ и с тога, што енархијска управа бачка током толиких годпна — као нови организам природчим нутем губила је п изгубила многе чланове своје, а ннје бпло еиархијске скупштине, која би места тих умрлих чланова понунила, те тиме енархијску управу допунила, освежила и подмладила, услед чега је епархијска управа у току времена — изгубив већу половину чланова својих — постала сувише крње и много слабије тело, а да би могла као што треба вршити поверени јој задатак. Нарочито за потоњих 10 година осетила се и сувнше велика нразнипа у редовима чланова ове епархијске управе, те је у томе времену и радња њезина прнметно ослабила. Многе урочене и сазване седнице не могоше се држати са маленог бро.ја чланова енархијске управе, када се пак након 2 а кадшто и 3 месеца једва састало толико чланова. колико је нужно да се седнице држати могле, онда се опет нагомилало толико предмета, да су их одсеци једва моглн као што треба решнти. а еиархијска канцеларија још теже их је могла уредно н брзо отправити. Као природна носледица произашлаје отуда аномалија да се седнпце епархијске унраве по нужди морале држатн и онда, кад се нпје искупио за донашање право ваљаннх закључака довољан број чланова — или су председници епарх. управе по нужди морали нередовним путем да именују у поједине одсеке сунституте, само да се допуни нотребаН број чланова. Те непрнлике нратиле су ову епарх. управу током времена консеквентно све впше и више — па ипак бивши председници ове епарх. управе нису настојавали, да се епархпјска скуиштина сазове, да те орга ничке педостатке у епарх. управи поиунн. Још 1880. годпне у седницп енархијског адмпнистративног одбора држаној дана 16. октобра управно је члан адми нистративног одбора Др. Светозар Миле тић пнтернелацпју иа иредеедништво ове