Srpski sion

С тр . 584.

Б р . 36.

штено учитељску службу, растао се он са својом женом; но љубав нрема свјетској философпји и литератури још га је дуго разапињала. Брат његов и другови корише га због тога; он као да је лебдио међу Платоном п Јеванђелијем. Трагови те његове касније несталности могу се опазити у философским апстракцијама, унлетеннм у богословским дјелима његовим. Настојањем св. Василија би Григорије иостављен за епископа Нисе у Кападокијп Он је бранио науку св. Атанасија, нодвргао се гоњењу Валентовом, био је у милости код цара Теодосија, појављивао се у сјају на саборима и на двору; у Цариграду је говорио надгробне беседе царици Флакили и њеној кћери Пулхерији. У његова дјела броји се и „Шостоднев," као и код св. Василија, и неколико беседа на тему о створењу свијета, с радозналим подробностима о устројству човечпјег тијела. Но епнскоп Ниски није имао као св. јјасилије дара, да даде свему љепоту својим уображењем и чувствпма ; његово је кретање мршаво, његова алегорија врло празна. Код њега нема ни оних особитнх источних црта. којима се одликују говори већег дјела проповједника источне цркве. Он говори о тајнама вјере само по ра зуму, но без учешћа срца. Његова душа не заноси се великим призором триумФа и славе хрпшћанства; он као да хоће да примијени Аристотелове категорије вјери и благодати. Међу тим, нревасходство његова ума заиста је прнмјетно. Он је добио од императора налог да подигне неколико цркава у Палестини и уАрапској. Тога ради је Григорије посјетио света мјеста; али то му није сметало, да буде строг у свом суђењу о поклонпчком путовању, које је баш онда учесгало. Он је побпјао и био нротиван том иутовању с тога, што је то било повод распуштеном и скиталачком животу. „Какову предност има пред другима онај. говораше он који посјећује св. мјеста? Зар Господ живи видљиво тамо, а од нас се удаљио ? „Не приближује нас Богу промјена мјеста; гдје били да били, Госнод ће Вас

посјетити, ако се у души Вашој нађе мје ста, доетојна да прими Бога. Ако је ваша унутрашњост роб грепших мисли Ваших, онда, били Ви или на Голготи или на гори Јелеонској, или пред гробом Христовим, — Ви ћете ипак бити далеко од Го спода Исуса као и они, којн нијесу нпгда у њега ни вјеровали. И тако, савјетујте Вашој браћи да се узвисују духом до Бога, а да не путују из Кападокије у Палестину." Григорије Назијанзин , названи Богослов , има неоспорно предност нред Ниским еиископом, али се по ученостп не може упоредпти са св. Василијем. премда у његовим говорима има још нечег светлијега и привлачнијег. Отац његов будући дуже вријеме невјерник, по наговору своје супруге св. Ноне прими хришћанство, а за тим постаде епископом Назијанским. Млади Григорије учио се с почетка у школама Кесарије; за тим је отишао у Александрију и Атину, и пзучпо је тако, као и св. Василије, цијелу грчку науку. Григорије остао је у Атини дуже од свог друга и држао је ту предавања из говорнпштва; а кад се повратно кућц, нридру жио се св Василију, од кога се више и не растајагае, За вријеме Јулијана желећи нопунитн читање грчких пјесника, забрањених хришћанима, ев. Григорије, подражавајући различним класичним дјелима, написа њеколико духовних пјесама. Касније, иод кра1 свог живота, често се тога лаћао, изливајући при томе у цјесмама своје жалбе на немир и невољу свог живота, Св Василије, као архиепископ Кесаријски, наговорио је свог друга да примп епископство у Сасиму, кукавном мјестанцу, на самој граници његове области ; оно, но својој тужној околпци учини се сјајному питомцу и учитељу атинских школа као нека врста заточења. С тога је он брзо напустио обвезе, које му нису лежале на срцу, те је отишио оцу свом да му помогне у управи Назијанске цркве; учио је народ, бранио га је од нападаја римских управитеља и помоћу свог говорништва и авторитета побожног жпвота био је у неку руку црквени адвокат;