Srpski sion

(Ј тр . 662,

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 41.

Из цијелог умовања г. Солокјева, изко димо ми слиједеће. У цркви су васиоиској два темеља, један — тајанствени, а други — реални, — два Христа — један на небу, а други — на земљи, — два управитеља — један невидљиви, а други вндљиви, нрви доводи до гшштит-а своју моћ у животу вјерујућих, а други — наоружан је свом могућом пуномоћи и отво рено показује своју не^емаљску моћ. Исто тако постоје у цркви и два Духа: један — Дух божији, — о ком се истина не спомиње ни једном ријечи у епису његову, али се присуство његово, без сумње, признаје у цркви, — а други — дух ство рени, о ком се говори врло много: један је Дух Христов, — други — дух Петров, — један је заједнички свима и који живи у свима, — а други — специјални, — дух, који живи само у Риму, у нрејемницима Петровим, које је, по ријечима г. Соловјева оруђе Христово у управи црквеној Како ко воли да мисли, али такво учење може се назвати не иначе, него ирикривеним невјеријем. Отуда се види да автор, премда, као што се чини и иеповиједа да је Хрисшос у тије у дошао али у самој ствари показује тако иревратни правац мисли, који може имати за свој почетак само духа лажи и обмане. Ш. Треће средство, којим се може распознати истина од заблуде, јест непрекидност црквенога предања и сравњење с њим овог или оног вјероисповиједања. Под црквеним предањем разумијемо мп са сно љашње стране, не какве год предањем сачуване мјестне бајке о чудесима светих и др., него оне основе вјероучења, управе и богослужења, које су положили још апостоли за темељ живота и панретка цркве, а с унутрашње стране. — јединство Духа Христова у цркви које се вјернима непрекидно саопћава у тајнама и које се чува њиховим светим животом. Непрекидност предања тијесно је спојена са непрекидношћу јерархичке апостолоцијенити систему иаиизма и лажно мудровање Соловјева, препоручујемо им да прочитају у роману Досгојевскога „Браћа Карамазови" г.таву: „Велики инквизитор"; у њој се јасно карактерише суштина папизма.

ске службе. Свети оци и учитељи цркве увајек су тумачили предање у свези са непрекидним прејемством апостолскога рукоположења. Св Иринеј пише: „Ако би се појавио спор о каквом год важном питању то зар се не би присгојало обратити се на најстарије цркве, којима се обраћаху аиостоли, да од њих сазнамо, колико је истине и вјере у предлежећем сиору. ГТТта би, да нам нису апостоли оставили списа? Не би ли требало пратити поредак предања. ко.је је предано онима, којима су они повјерили цркве?" — »Хоћете ли да задовољите евоје љубопптство, — пише савременик Ирине.ја Тертулијан, — а ви посјетите апостолске цркве, гдје још и сад сто.је на пређашњим мјестима катедре Апостолске, гдје би ви, слушајући читање подлиних њихових сниса, иомислили, да гледате њих саме, да слушате њихов глас. Налазећи се близу Ахаје, видили би Коринт; у Македонији видили би Филипи и Тесалонпк; у Азији — Ефес. Приближујућн се границама Италије. сусрешћете Рим с његовом црквом. на које се и ми у нужним случајевпма обраћамо. Сретна је црква, гдје су Апостоли пролили и науку своју, и Крв евоју, гдје је Петар био разапет, као и Господ његов, гдје је Павлу била глава одсјечена, као Јовану Крститељу, гдје је Јован Богослов, изишавши из бурета, наливена кипећим уљем. здрав и неповријеђен, оеуђен био у прогонство на оток Патмое.'' Касније, кад се је црква раширила, и кад су апоетолеке катедре заузимали лажни пастири, показала се потреба, да се наведено средство, ради познавања истине од лажи, изрази мало друкчије, а то је и учинио Вићентије Лерински који је жнвио у У. в. „У самој цркви, — пише он, треба се еасвим држати онога, у што су вјеровали свуда , у што су вјеровали свагда у што су вјеровали сви- а то с тога, што је то у самој ствари и у нравом смислу васионско као што показује и значење те ријечи. пошто, у колико је могуће, све обухвата- А тога ћемо се, на1послије. правила држати под условом, ако се будемо држали свеогЛенитости древносши и сагласнобгаи. Држати ее свеоиКенктости зпачи