Srpski sion

С тр . 684.

Б р . 42.

велеважни по цркву и државу заАатак ттуњења упражњених иравославних сриских еамскоаских сшолица, обавиши, а уз шо и неке текуИе иослове своје свршиши може „Свевпшњи Господ нека награди Његово цар. и кр. апостолско Белпчанство својим најобилатијим благословом, нека Му продужи дане Његове до најкрајних граница човечпјег живота и нека Му обвесели милостиво владарско срце најсјајнијим успехом у свима делима Бигом Му дароване монархије, и овенча Му чело венцем неугаснве славе на утеху Његову а срећу и радост свиколиких народа нод моћним скиптром Његовим. „Задатак, који овај верно одаии Архијерејски Синод решити има, врло је тежак, али почоћу Божијом и уз моћну заштиту и владарско-очинску благонаклоност Његовог ц. и ап. краљ. Беличанства овај најпонизнији Архијерејскп Синод узда се, да ће га како на корнст цркве и државе, тако н на превишње задовољство Његовог Беличанства решити, тим више, што су оне тешкоће, које су до сад пречиле попуњење упражњених епископских столица, од чести и уклоњене. и што је за време од једне годпне дана бнло нрилике искусити у њиховом раду и владању лица, која бн се за кандпдате епископског достојаиства истаћи могла. „Но повољан уснех у овом нослу зависи и од високе благонаклоности Баше Преузвишености као краљевског повереника, којој се и овом прнликом нрепору чујемо са то већим поуздањем, што смо и до сад срећни били благохотну потпору Ваше Преузвпшености, и као Њег. Беличанства и високе Му земаљске владе повереника, и као верног сина наше св цркве и нашег народа уживати. „Завршујући кличемо из дубине душа наших : Да живи Његово ц. и ап. кр Величанство, премилостиви краљ наш и госиодар Франц Јосиф ирвн! Живела висока краљевска влада! Живела Баша Преузвншеност !" Овај говор св. патријарха пронраћен је бурним усклицима Саветовања св. Синода беху тиме о-

творена, а кр. повереник отпраћен је у свој стан. У почаст кр. новеренику давао је св. натријарх свечан обед, на ком је било до 40 званица. У понедељник 14 (26.) октобра на св. Парскеву било је прнзивање св. Духа, а при том богослужењу присуствовали су сви архијереји, а чиноналетвовао је епископ пакрачки Мирон уз асистенцију тројице протосинђела и више свештеника. За тим је држао св. Синод сво.ју ирву седницу. Седнице синодалне су шајне, те ћемо у своје време, касније тек, саонштити одлуке св. Синода, које су за јавност. Први и главни је задатак св. Синода био, да изабере еписконе за упражњене епископске столице. Св Синод изабрао је еиискоие у седници од уторника 15. (27.) октобра и то за шемишварску и горњокарловачку ечархију. Записник о избору тих епископа однео је кр. повереник Његовом Беличанству на највишу потврду. У овај мах кад ово пишемо — т. ј. у четвргак — држи св, Синод још своја заседања. — (100-годишњица песника Симе Мидутиновића Сарајлије.) У суботу 5. (17.) октобра о. г. прослављена је у Српству сшогодишњица од рођења знаменитог српског песника Симе МилушиновиЛа Сарајлије или, како је он сам себе звао, Чубре ЧојковиЛа. Стогодишња усиомена тога песника-великана слављена је овога пута доста тихо и скромно, јер ће се главна прослава одржати доцније, кад одбор сарајевски прикупи довољно прилога да му подигне достојан споменик. — Сима Милутиновић Сарајлија родио се 5. октобра (неки наши књижевници веле 3. октобра) 1791. године у Сарајеву. У Земуну је најпре почео учити школу; за тим је у Карловцима започео гимназију, а довршио је у Сегедину. После тих свршених наука отишао је у Београд, где је био писар у „Правитељствујушчем Совјету," а после Доситија Обрадовића постао је учитељ у лицеју. Живот његов био је доста буран, јер се он борио и у таковском устанку и био заробљен од Турака, те је 15 месеци провео у Видину као баштован и учитељ. За тим је отишао у Кишињев, где су му били родитељи; ту је ночео на ново учити, понајвише историју. Год. 1825 оде у Липиску, да