Srpski sion

С тр . 676.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 42.

Но не само да се хришћанство борило са интригуама јеврејскпм, још је више хришћанство мучио унутарњи раздор. Унутарња борба почиње тиме, што је неки КарпоФор отворио новчани завод и пове рио управу своме љубимцу робу Калисту, који беше хришћанин. Завод беше на услузи свакоме без разлике, но не за дуго Калисту почне претити банкротство, а он да избегне то, скупи новац и побегне. КарпоФор га ухвати, донесе у Рим и постави га на пистриниум (воденица, на коју су мећали робове ради казне). На молбу пријатеља а обећањем, да ће своју погрешку поправити, КарпоФор ослободи Ка листа; но Калист не одржа оно што је обећао, него оде у синагогу, наруши богослужење и нроузрокује таки немир, да су га Јудеји напали, истукли и одвели на суд царском преФекту Фусцијану, који га осуди на изгнанство у Сардинију. После десет година Калист се ослободи, дође у Рим и ту се узвиси истина не достојанством но делом до првог лица римске цркве епископа ЗеФирина, који ншпта није свршавао без одобрења Калистовог. И кад је 217. године умр'о епископ ЗеФирин, Калист ступи на столицу енископску. Због тога се против тог моћног Фаворита оснује опозиција, вођена Хиполитом, која је агитовала тајно по неким пределима. Норед тога унутарњег раздора, још је већа опасност претила хришћанству у Риму од „сектанске школе", која је са истока дошла у центрум тадањог хришћанског света пропагандом за евоје начело, које је највише понижавало положај хришћанских пастира према пастви. И када им нису дали места за мртве у општем гробљу, они оснују на Апијевом путу за себе и своје приврженике засебно гробље. где су на споменицима исказивали учење своје науке. Таким спољним и унутарњнм тешкоћама ступа хришћанство са опасношћу у III. век. Продужимо наш пут даље. Пут Апи јев са леве стране сужава се огромним округом Максима а са десне пак југозападним горама Палатинским, а на врху истих узвишавају се императорски дворци,

откривајући у блеску неограничену раскош цесаризма. Нико од становника није ни слутио, да ће то бити развалине разру шених зидина императорских, које ће подићи наследник истих, и који ће бити на челу сада нрезрене хришћанске општине. Тима дворцима придружује се здање, у ком су се учили императорски питомци и официри. (Бисконт вели, да је био стра жарски дом, но без дока,за.) Приближују ћи се томе здању примећујемо, да су зи дови покривени силесијом цртежа, натписа и исписаним именима. Порекло тих цртежа приписује се веселој нарави младића, који су ту живели и који из дугог времена то радише. Један у радосном очекивању блиског му отпуста а на завист другима написа: Соптћиз ехк с1е раеск^оочо (Коринт оставља учплиште); други из омразе према своме учитељу нацртао је од њега карикатуру; а трећи у нежним осећајима поверава зидовима имена срцу му блиска. Међу разним таким натписима и цртежима примећује се један чудноват цртеж, који се на први поглед чини загонетан, Израђен је на зиду о штрим инструментом и нредставља облик човечији приљубљен крсту, но место човечије главе стоји на њему магарећа, окренута лево са стране гледаоца. Пред крстом стоји младић -.у краткој доњој ха љини и војничкој обући шиљући левом руком пољубац лику приљубљеном крсту. Под целом пак сликом написано је великим словима: Алексамен клања се своме Богу. Тај цртеж постоји и данас у Кирхеријанском музеју у Риму. Опширно га је описао Бекер у своме делу: Оаз 5роисгисШх с1ег гбтјзсћеп Ка1зегра1а51;е (Бреслава 1866 год.) и Краус у делу: Оаз 5ро«сгисШх уот Ра1апп (Фрајбург 1872. год.). Тај цртеж, о ком говорисмо, води нас у област разних тумачења и клевета од стране незнабожаца, којима су подвргли веру и живот младе хришћанске цркве, која је све то мирно и трпељиво подносила, но тим је више на себе навлачила омразу, која се у разним поругама исказивала. Неуљудност и злоба незнабожаца према хришћанству исказује се спољ-