Srpski sion

Б Р . 45.

„СРПСКИ СИОН."

С ТР . 729.

ше на искушење, пазећи уједно особито на ријечи аностола Павла, који у првој носланици Коринћанпма пише: ДЈодов^тх со н ереселха к^сх вкп н, да иск^снТн иклени СК1КД10ТХ к-а вс(с%." (1. Кор 11. 19) Као да је апостол ово рекао : „зачетпике јереси не казни Бог одмах, „да нскЗсшн мвленн вкЈкакЈтх," т. ј. да се внди како

чврсто, како вјерно и пеноколебпво сваки љубп вјеру васмонску. И заиста, чим се само покаже каква год новотарпја, одмах се опази тежина зрна и лако&а иљеве. . . У Загребу 1891. С руског превео: Јован Петрови~ћ, нроФесор и катихета.

КУЛТУРНО-ИСТОРИЧКЕ ЦРТЕ ИЗ СТАРОГ ХРИПШНСКОГ ДОБД.

ри таким одношаЈпмапојмљивоЈе, што су се занатлије ставиле у цркви као корисни члановн мисионарства Може се рећи, да су се занатлије до доба Константина великог, внше свију сталежа показали као најбољи апосголи нроиоведи Јеванђелске. Већ у средини П-гог века видимо, како се један незнабошки философ руга кројачима и кожарима хришћанским, из чега се може закључити, да су још тада занатлије имале доста приврженика у хришћанској општини. (Ориген, против Целса III. 55.) Но боље н верније доказују то стари хришћански надгробни сноменпци, који се врло често наилазе са нацртима занатлија. Ти нацрти нам обично представљају занатлиј'у у по-

слу своме, као н. нр. ковача, који ио наковњу чекпћем бије; столара, који ужива у нроизводу свом — у вешто направљеном столу. Поред тога пађеио је споменика у катакомбама, па којима је нацртано како занатлија свршивши свој посао пије у здравље својих другова. (Тез Са1асотБез с1е Когпе, Париз 1851 г.) Све нам то даје јасан доказ, да се занатлије осећају сретнима у цркви хришћанској, нри свем том, што их тешке околности прате. Да је у незнабоштву на против било презрења према занату, доказује и та околност, што се тамо занат не иеказује на могилном споменику занатлије као израз земног живота, који је обичај био у старом свету, — дочим хрпшћанске занатлије то слободно и драговољно чине. До Константина великог за суштину хришћанског заната имамо лепих приказа

По руском пребео: Младен Јосић, свештеник. (Свршетак.) од натписа и цртежа. Тадањи занат делп се на мали и велики. Првом се прибрајаху оне занатлије, којих је занат од мање важности и ограничава се већином за ниже сталеже. Број такових је у цркни бно доста велик. То беху сиромашне занатлпје, који су се занимали и жнвили жалоспо од свог заната. Куда се прнбрајаху кројачи и опанчари, који после себе оставише надгробне натиисе, не може се тачно одредити због нетачних доказа; но толико је извесно, да су они радили за вишу публику. Међу хришћанским занатлијама наилазимо многе такове, који су имали знатан број својих нодзанатлија, као Фабриканти посуђа, ковачн и т. д.; даље наилазимо и такове, којих рад у неколико прелазн у област

вештине, као : вајарн, ковачи оруж]а, стаклари, чешљари. Занат се у хрншћанству развија поред мушких још и рукама женскиња тако, дасе налазе хришћанке: ткаље, везиље и шваље. (Кипријан, писмо ХћН.) Док се у том виду с једне стране занатлије грчко-римског света показују кориснима према раду хришћанске мисије, то с друге стране неке занатлије због свог заната туђише се од цркве. Као што је бакроливац Димитрије у Ефесу сматрао проповед Јеванђелску као противност његовом занату, тако су исто појпмалн то п све оне занатлије, који су се занимали са прављењем идола и утварима безбожничких богомоља и у опште сви, који су се бавилп са предметима идолопоклоничким, па су због тога ти сви са омразом иредусреталн проповед Јеванђелску, јер при-