Srpski sion

Б р . 47.

„СРПСКИ СИ011.-'

Стг. 767.

штенство, силни број грађана Винковачких слегао се на укоп незаборављеног иасгира; шта више, ондашња црквена општина даде му. у знак иризнања његова узорита рада, најленше место иочинка у гробљу, на чему јој се и на овом месту изриче најдубља захвалност. Народ из његове парохије чувши за смрг свог љубљеног свештеника, дошао је скоро сав, да га однесу до хладна гроба, пролију тоиле сузе и ожале свог доброг учитеља тако свечано да се не памти тако лен сировод на овој страни. При опелу држао је леи^ надгробну реч г. Мићо Жегарац, вредни учитељ лазански —• кратко и дирљиво у име свијух његових г>арохијана и школе Лазанске опростио се са покојником. Узорсвештеник овај оставио је за собом уцвиљену санутницу свог живота, која није жалила ни труда ни трошка, да што лепше испрати нчјмилији створ на овоме свету, јер су се узајамно искрено љу'>или и поштовали — оставио је пет кћери и једног сина, данас већ свијух удомљених и осигураних, који на глас смрти очеве, дођоше да испрате свог хранитеља и оца до црно. 1 гроба. — Лазар Црнобарић, парох Лазански, родио се 1. анрила 1*25. год. у Вешенову, где је и оеновне школе евршио. Прва гри ђимназијска разреда свршио је у Ср Еаловцима; 4. и о. разред у Новјм Саду, 6. у Врбасу; философију у Кечкемету и Ђуру а богословију у Карловцима По довршеној богоеловији зађаконио се 20. јула 18 >4 год., те је три године служио у Лаћарку као ђакон и као учитељ. Го дине 1857. рукоположио га је епископ Арсеније Стојковић за пресвптера за место Допсин, где је вршио душестаратељске дужности 9 година; одакле је премештен у Лазе, коју је парохију опслуживао 26 година као реван служнгељ цркве. учитељ вере и управитељ сгада. — Покојниче, лака ти била црна земља и вечаи спомен међу нама! + Н032 КЊИГЕ И ЛИСТОВИ. — У спомен блаженопокојном настојатељу св. арх. обитељи крчке архимандриту-митрофору Јеротеју Ковачевићу, у знак љубави и иоштовања, па дап манасширске славе 8 новембра 1891, посве&ује братгтво. — Задар 1&91. Стр. 38. Овакав је натпис на књижици, коју сам јутрос нримио и одмах прочитао. Необичан утисак оставило је у души мојој читање те књижице. Вјешто неро, сигурно кога брата крчкога, написало је страниие ове књ ге и с пуно топле љу-

бави похваталоје све главније из живота и рада покојнога архимандрита Јерошеја КовачевнЛа Књижица ова лијеп је коментар врло симпатич нога чланка, којим је задарски „Српски Глас" огласио свијету смрт заслужнога архимандрита крчкога. Рекох свијету, јер сам видио, да су по томе чланку и врло распроетрањени руски листови забиљежили смрт архимандрита Јероткја. Књижица ова сигурно није намијењена за продају, али самувјерен, да ће је радо нрочитати свако коме до руке дође. Лијеаи ирим;ери добро?а живота нијесу нам на одмет. А у овој књижици описан нам је један лијепи иримјер попггена човјека, челична родољуба, честита свештеника. Братство крчкога манаетира просла вило је свога „господина", а и себи је освјет љало образ. Од њега се могло то и очекивати, јер крчко братство је цвијет далматинског калуђерства. И они нијесу ни могли ни смјели проиусгити тужну згоду без ноуке млађим нокољењима. И поука је красна. Како се љуби старјешина, како се уважава труд, како се поштују заслуге, како се одужује дуг заслужноме '.овјеку, лијеио су они показали својим примјером; а какав треба да је добар свештеник, искрен родо љуб и карактеран човјек, то су показали лијепом овом сликом свог нокојног „господина". Вндио сам сноменик, који ће означити гроб архимандрита Јеротеја, на калуђерском гробљу уз манастирску цркву. Лијеп је, дивно је заснован и красно је изведен. Али сноменик, који му млађа браћа подигоше у кп.ижици овој, љепши је, топлији је, величанственији је, дуготрајнији је Душа покојникова утјешенија ће бити, кости његове задовољније ће у раци почивати. Посјетиоци нознији манастира Крке, тог „раја усред брда", с више ралумијевања и с више саучешћа моћи ће изаћи на гроб архимандрита Јеротеја, да се иомоле Богу за душу његову. Љему за душу, а живој браћи за здравље. Ј. В

КЊИЖЕЗНЕ ВЕСТИ.

! НАЈНОВИЈЕ МУЗИШИЈЕ! Издањем издавачке тшлтжарнице и штампарије А Најевића у Новоме Саду еад су баш угледалп света : СРПСКИ ЗВУДИ НАРОДНЕ ПЕСМЕ И ИГРЕ за клавир удесио Пр оф , Тихомир Остојић. - --3» ДЕНА 80 новч. т- —