Srpski sion

С ТР . 754.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 47.

ко наведена и у самом љему, ни иначе није дугачка: Потписани друговн дошли су у једном нодужем разговору до уве рења, да је већ крајње време, да се итогод иоради и у богословији карловачкој на књижевном пољу. Истина они су живо претресли и све оне превелике тешкоће, које у том заводу н данданашњи стоје на путу такову подузећу; али — „сваки је почетак тежак, иа покушајмо, да за сада ударнмо макар само темељ тој згради! Нека се за сада оснује у нашој богословији ма и нешто тек налик на оно, што бисмо ми желелн — па шат дођу времена друга!" — то беше последња лозинка те одушевљене дружнне и они новере В. Димитријевићу, да о том њихову смеру нисмено извести проФесорску колегију; да је умоли за дозволу једног опћег састанка ради договора у ту сврху ; а у случају повољног одговора да напише и позив на збор Сл. проФ. колегија једним конФеренцијалнпм решењем одобри тај смер и одреди време састанку том — као што стоји у иозиву — за 31. окт. од 11 до 12 сахата На збору том — коме је на молбу покретача председавао повеј.еник ироФ колегије, високопреч. г. проФ. Ј ВучковиЛ — саслушан је извештај Б. Нетровића; прочитана су имена одборника;*) решило сс, да делање будућег удружења не буде ограничено једино на струку чисто богословску него да ће добро доћи и ини саставци, који би у суштини својој приличили перу једног богословца; одбацио се предлог С. Араницко-. да се не оснује књижевно удружење. него само читаонпцаг, а примљен је предлог нокретача већ и с тога. што исти инволвира у себи и књижницу и читаоницу; одредило се најзад, да се изабрани привр. одбор што пре прихвати свога најнрешнпјег а п најважннјег посла — са*) На иредлог покретача изабрала је свака годипа богословије но 5 одборника, још пре тог абора, да се на збору не бн забављало око тог избора. Држим, да неће бити излишио, ако бар на овом месту наведем имена тих одборника. IV. година изабрала је: Араницког, Богдановића , Димитријевића, Живковића и Протића; Ш. година: Јакшића, Милићевића, Радошевића, Свилара и Стајића ; П година: Белеслијиног, Војподића, Н. Мајсторовића, Мишића и Преклјског; 1. година: Јанковића, Летвћа, Пан ића, Станисављевића и ЧелсКстића.

стављањ'1. иравила за то будуће удружење, н то с тпм додатком, да исти одоор ваља тај свој рад прво да нредложи на претрес једном новом опћем збору, па тек онда ла се поднесе на потврду нроФесорској колегији. Привремени унравни одбор састао се први пут у еуботу, 2. новембра, па пре свега изабере са једним гласом већнне С. Араницког за иредседника; даље буде на препоруку В Димитрпјевпћа и Н. Мајсторовнћа једнодушно пзабран за под председпнка Милета Јакшнћ, а за извештача — када се В. Дпмитријевић не хтеде примпти кандидатуре — буде, такођер једнодушпо, изабран И Велеслијин. За тпм се световало око неколико основних иачела, на којима ће се базирати пра вила; решило се, да се будуће удружење зове: ,,Слога. богословско друштво за књижевност и уметносш слушалаца сри. ирав. богословије у Карловцима" ; н би изабран ужп одбор за грађење статута, у којп уђоше: Араницки, Димитријевић Живковић и Велеслијин. Та правила прегл дао је привр. уир. одбор у својој другој и трећој седницн, 8. и 9. нов., на трећој кра.ј тога рада примио је оставку иредседннка Аранпцког и одредио је да свој нацрт правила нредложи иа нретрес оићем скупу већ сутра дан у недељу иосле по дне, овластпвши И. Комадину, богослова III године, да тај нацрт може литограФисати, како бп се на збору што стварнпје могло утецатп на нонрављање. И тај је збор одржан под руковод ством високопреч. г. ироф. ВучковиЛа (кому између осталих великих заслуга за тај племенпти покрет прпнада и та, што се тај збор већ пакон зборнсања од три часа могао разићи доконана посла). На збору том прнмљена су за спецн јалну дебату само она правнла, која се одпоспла иа строго књнжевно удружење, а одбачена су она два одељка, са којима хтеде привр. упр. одбор нокушати да се у том књижевном друштву оснује и певачкн збор који би — негујући песму црквену н светску — крај усавршавања