Srpski sion

Бг. 7.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 103.

У §-у 92-ом „Прав. цркв. права" раскрав.Ђају ее „права и дужиосхи еиархијских епископа". Ту се наводи: „Епископ је врховни учитељ у евојој епархији. Као такав њему је повјерено, да проповиједа хришћанску иетину и да је евугдје шири. Проиовијед дакле, као што саставља иајодличније право епископа, тако је исто и једна од првих дужпости. Њему припада у свој пуноћи нраво проповиједања у својој епархији, н од н.ега потиче власт, коју свештеници имају да ироиовиједају, тако да обишавши еиископа и без његова знања, нико не може да у цркви нроновиједа.... б.) Радн релпгиозног образовања он проповнједа у главној црквиилисам, или ако је запријечен, неко усљед његовог овлашћен.а, а у парохијским црквама паређује :;а то или односне парохе или шаље нарочите проповиједнике". (Стр. 345—346.) Епискоиу дакле спада у дужност проповедати по целој епархији његовој. Али како му је то пемогуће, то „ои проновнједа у главној цркви"; а ио осталој епархији, односно „у парохијским црквама" своје епархије врши он ту дужиост своју — посредно и „наређује за то илп односие иарохе" — наравно у редовппм приликама, а у пзванредним нриликама нак „шаље нарочите проповједннке." Као што вндимо: „учитељску службу" или нроповедничку дуншост врши епискон посредно, а свештеник-нарох непосредно; за то и рекох, да је свештеник-парох нрви п најближи задовољач „захтеву иотребе и ре.нниозно-верске и наравствене цељн". А ко су и какви су тн „нарочити проповједници", које епискон „шал.е у паро-

хијске цркве" и то у извесним и нарочитим приликама? У §-у 95-ом „П})ав. нркв. ирава" говорн се о „окружним црквеним надзорпиштвима", или друкче о окружпим протопресвитерима. Окружни протопресвитери нису засебан свештеиички степеп. онн спадају у степен пресвитерски, а разликују се од оеталнх нресвитера својом већом влашћу, коју имају као „иамјесници елископски". „Правне дужности окружних надзорника" — односио иротонресвитера — деле се на троје: на „нравне дужности које се тичу: 1.) учен.а; 2.) свештенодејствовања; и 3.) прквеио-управног живота". Међу „иравне дужности" окружних протопресвитера „које се тичу учења" спада сл.едеће: „1.) да пазе, да ли се евугдје у иовјереном им округу чува у чистоћи нравославна вера, 2.) да ли парохијски свештеници проповиједају сваке недјеље и сваког празника, и да ли нроповнједају по духу нравославне цркве.... 6.) најпослије, да при свакој носјетн округа поучавају и јавно у цркви и па другим зборовима, како народ, тако ието и свештенике". (Стр. 363—364.) Дакле и дужност' 'окружјшх протопресВПТера јеете: иоука, проиовед; и ту дужгтост евоју имају они вршити и обављати не еамо у својој цркви и међу својим парохијаннма, него и по свима оним парохијским црквама, које енадају у њихов округ. Дужност поуке, проповеди имају они но парохцјским црквама свога округа обављатн увек приликом „иосјете округа"; а дужни су „ 15.)редовно један пут, а и два нута на годину нохађати све нарохцје свога округа". (Правне дужностп окруж. протопресвитера одиосно „црквено-управног живота" етр. 365.)

(Свршиће се.)

0 СРЕЂИ. Проповед Ђуре Страјића, свештеника Сентомашког. и.е иаилази иа пезнање, иза ког се још ^ве па свету, што је око пас, све је веће тајие крију. — Умље људско блудн то мање впше за човека загоиетка по свемиру васионском и на нослетку нивечпта. II ако човек умом својим и одго- чице нада пред тим величанством! нене но коју појаву природну, оДмах иза Али што је најчудније: сам човек, којн