Srpski sion

Б р . 12.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 185,

Б. и сам да дозна те мисли. И кад их дозиа, изгубиће вољу говоритн о угледу, који не постоји, бранити га онде, где га није, ни било, а шат се научи мис.иити и бринути о ономе, што је од „користи". Докле ћемо се ми обмањивати и мазити међусобно ? Докле ћемо покривати у лажном стиду своје зло, које види цео свет! По некој теорији дозвољава се бранити и зло, док не штети другога. Да је и овде тај случај, иовели би се и ми, можда, за том лепушкастом (али не моралном) теоријом а у љубави сабратској. Али овде престаје братство, јерјеу иитању црква, вера и народ. А кад је у питању њнхов углед и напредак, онда ми не смемо и не можемо и не ћемо да мислимо о којечему, него само о опоме, што служи овоме угледу и напретку. Нека о томе само ммсли и брат Г>., пак ће

нам се миели брзо састати, и он ће нас олако „разумети н ноњати". Ас1 6. Вршењем своје дужности ма у ком месту не би епарх. проповедник „лишавао свештеника-пароха најсветијег му права" нити „решавао га и. ослобођавао најирече му дужности". Кад се „признати мора, да свештенство ту своју прву, најглавнију и најпречу дужност не вршп тачно и савесно, нанротив: врло нехатно и небрежљиво, шта више — никако", онда се логично иризнати мора и то: да се такво свештенство само и својевољно одрекло најсветијег му права, решило и ослободило најнрече му дужности. Признати се мора онда и још нешто, а то се нас највише и тиче, а на име, да је све то починило на штету оне цељи, којој су то најсветије право п најпреча дужност имали служити. ће се.)

ДОПУНЕ К шшгаи (Сврш §. 49. Погодиост заређених свећеиика и намјестних духовника односно помоћника. 1.) Као заређени свећеници, намјештени духовници, духовни помоћници и проФесори са свећеничким значајем, имаду се за времена док траје њихова службовна обвезаност, водити у очевидности докнадне причуве: а.) Кандидати духовничкога сталиша римокатоличке и источно-православне (грчкоисточне) цркве после примљенога свећеничкога реда, ако о том допринесу потврду дијецезанскога ијш самостанскога предстојника. 2.) Ставни обвезници (81е11пп ^8рШсћНд'сј, који код ставње искажу који од прије назначених одношајах те су способни или мање способни, буду уноваченн, те се са дванајстогодишњом службовном обвезаношћу примају непосредно у очевидност "Докнадне причуве. Уједно има им се издати сведочба по обрасцу одређеном. Допитање погодности бива полаг поступовних прописих (пасћ <1еп ВеаИштип^еп),

ЧЛАНКУ: ЖЈГ-И1111Ш V @ИШ?1^ !так.) садржаних у §. 46. и то без обзира на начин уновачења молитеља, — ма да исти буде стављен изван добнога разреда и жрјебнога реда — : , и у оиће без обзира на вријеме, у којем су настали одношаји, на којих се оснива право. 3.) Они у очевидности докнадне причуве стојећи капдидати духовничкога сталиша, који доспију у једаи од одношајах наведених у тачци 1.) имаду овопогледна (ђеги^Нсћеп) доказала путем надлежнога котарскога чиновника ирипослати надлежному попунидбеному (окружному домобранскому пуковниј скому) заповј едништву. Истодобно са поднешењем ових доказалах имаду доличници пријавити и то, да ли желе бити именовани војничкими духовници у иричуви војске односно домобранства. Они, који су именовани војничкими духовници, имаду се одмах премјестити у очевидност докнадне причуве, и нровидити са прописаном сведочбом. Они, који су именовани војничкими духовници, имаду се, када престане ово њи-