Srpski sion

С тр . 236.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 15.

вишени и благотвории посао, који му удружење намењује; јер, -на ноелетку, верујемо и у то, да ће наше свештенство уједињеним силама и међусобним умним допуњавањем, и кадро бити тај посао и извршити. Тако ми миелимо, тако ми осећамо, јер тако и верујемо и томе се надамо. А свештенство ће цело — ако Бог и срећа даде — скоро нотврдити, да смо имали и право. А да се већ и сада сигурно и поуздано може судити какво расположење влада у евештенству нрема удружењу, потребно је, да се о томе чује глас из појединих протопресвитерата. Сад почињу исповеди свештенства, нрегледања нротонресвитерата, те би најзгодннје било, да се свештенство тим приликама изјави за удружење. Где исповеди нема, а прегледања скоро неће бити, могу браћа и на много других начнна ту изјаву учинити и доставити је писмено или брзојавно уредништву овога листа. Где сте двојица или тројица, браћо, подижите глас свој за удружење. Те су изјаве и за то већ потребне, јер ће се по њима најбоље дати одредитн земан за скупштину. Браћо енархпје пакрачке! Ето вас 14. априла на окупу у Пакрацу; ето вам згоде да подигнете глас у корист удружења. Учините то, никад леише згоде! Учините то и код свога високоиреосвештсног еинскопа, а јавите нама свима шта учшшсте. Толико о удружењу, а сад коју о „нацрту правила". Удружење по „нацрту правила", обухвата цело наше митрополијеко свештенство. Тиме га скупља у једну целину, везујући га ненрекидним дотицајем и саобраћајем мисли, тежња, рада и нотстицаја с једне, а братског располо-. жења и саучешћа с друге стране. Такво удружење и јесте једино право и цслисходно. У таквом удружењу и можемо само бити једна целина и постизавати истакнуту цел. А та цел и задатак, што га нацрт правила удружењу иоставља, отворен је и прецизан, нротив којега не може бити приговора ни с једне странс, а који треба да буде одобрен и потпомогнут од свакога са радошћу. Цел је удружењу строго религиозно-морална и црквена, а иотребу и оиравданост њену и према свештенству самом, не може нико одрећи.

„Нацрт правила" изнаша и средства, којима ће удружење постизавати своју цел и вршити свој задатак. Та средства, у колико се могла унетн за сад у правила, сведоче озбил>ност, одлучност ц остваривост тежње, да удружење не остане на хартији и у мастилу, него да се покаже и на делу и учврсти у души и енергнји свештенства. Сва средства, која се за сада могу само уочити у правилима, а која ће, по нашем мишљењу, у своје време требати истаћи у посебноме чланку правила, нису немогућа, него са свим нрнродна, употребљива, а у власти и снази нашег свештенства. А то је једна велиКа гаранција, да ће удружење и моћи евоју цел и задатак успешно вршити; те је и доказ, да удружење и тежи само за оним, што се постићи и учинити може и даде. Организација удружења спроведена је у „нацрту правила" аналогно унравној организацији наше цркве. Ту јс скушнтина, која удружује цело митронолијско свештенство; епархијски и протопресвитератски зборови као претставници епархијског и протопресв. свсштенства. Ту су главни одбор, еиархијски одбор и протопресвитер као органи удружења у митрополији, епархији и протопресвитератима, сваки са својим делокругом, а ради једне цели. У организацију удружења унесена је и „благајна". Њоме се осигуравају удружењу и материјална средства у иостизавању његовс цели. Без њих удружење не може ни бити, јер та средства захтева администрација удружсња и онај део цели његове, који тежи за унапређењем цркв. књижевности и материјалног потпомагања сиромашнијих и заслужних свештеника. Овај део цели удружења врло је важан. И ми смо уверени, да ће га браћа свештеници радосно иоздравити и прихватити. Удружење се, по „нацрту иравила", ставља под занггиту св. Архијерејског Синода. Целу пак организацију удружења провсјава нежни синовњи осећај, мудри и тактични, а искрен и отворен пијетет и разлог иажње и ноштовања, којим се свештенство односи према свом Светом Патријарху и високопреосвештеним Епископима. То је, — рекли бисмо — каноничка страна организације удружења, која само може служити на част одбору, којијенацрт правила донео, а која ће бити на част и целом свештснсту, кад тај одношај ирема архииастирима и у „правилима" потврди и утврди.