Srpski sion

стр. 514.

„СРПСКИ сионл

В р . 30.

Руски је иревод сагласан са грч. текетом по са „назлрАНИнх,", на тај начин одржао се јудејсинајском кодексу и тамо, где је грчки На^шроко? скн и галилејски изговор овог назива.*) преводи се са „назореи", а где је Ка^аргјуое— | С руског превео Григорије А. Николић. *) Овај чланак изишао је у 11. бр. „Церков. В^сника", 1891., а из пера Иваиа Тројицког, услед три питања, уиравл>ена редакцији истога листа. Та су питања : 1) за што је у преводу нов. завета у гл. 19. ст. 19. св. Евангелија од Јована на руском језику употребљена реч „назореи", кад је на словенском употребљено „назарннинт>", грчки:,, 0 Хоса латински : „Кагагаеиб* (по Без.) и „^аиагепиз" (Вулгата). Међу тим називање : „назореи" ва словен. језику постоји, али је исто употребљено у Евангелију од Мт. II, 23? —2.) Како да се разуме овде реч: назореи словенски : да ли се посветио на службу Богу по обету назорејства (в. књ. Суд. 13, 5 и I књ. Цар. 1, 11) или „становник Назарета", као што је тумачи еп. Михаило Курски (зашто се пак Немци позивају на пророка Зах. 6, 12: ,,човек, којему је име изданак") ? — И 3.) Усљед чега се разликује правопис у словен. тексту „назарлнинт.", јер у гл. 19 ст. 19 од Јов. бележи се „назорлнинт.", а у гл. 16, ст. 6 од Мк. бележи се „назарлнинт," ?

^Гж и ста ж!

1111111, — (Јерархија руске правосл. цркве.) Руска православна црква дели се на 62 епархије, којима се на челу налазе: 3 митрополита, 12 архпепископа и 46 епископа; при појединим епархијама има још осим ових 37 преосвећених викара, а митрополит И с и д о р имаде под собом две митроиолије, новгородску и престолну, уз њега пак има четпр викара, 1 за новгородску а 3 за престолну митрополију. Вакантни су до сад ових 5 викаријата: березовски, волоколамски, козловски, муромски и прилуцки. У пространој тамбовској епархији указала се нужда за уређење још једног викаријата, пошто пста ио количини становника (2 г [% милијона) превазилази све остале епархије у целој Русији, осим кијевСке, која броји 3 Ј / 4 милијона, и вјатске, која има 3 милијона душа. Пространом епархијом овом управља за сада само један архипастир: Јероним (светским именом Илија Екземпљарски, рођ. 19. јула 1837.) дочим на пр. у престолној митрополији, при много мањем броју душа (1,750.000) има 4 архипастира, и то митрополит и 3 викара. Свега има у руској цркви, које дјејствителних, које умировљених преосвећених лица 106, међу којима има 3 митрополита, 13 архиепископа и 90 епископа (међу овима су њих 37 викари). По образовању и предходним студијама деле се јерарси овако : академиета 95, университетеких кандидата 2, а семинариста 8. Међу академистама имаде 3 доктора

богословије, 60 магистара и 32 кандидата. Највиши степен доктората богословије имају само њих тројица: први викар кијевске митрополије Силвестар рођ. 1827 г., могилевски епископ Сергије рођ. 1829. п екатеринославски епископ Августин рођ. 1840. Сва тројица су нитомци кијевске академије, која за сада броји међу своје питомце већииу руских јерараха — 34, дочим остали припадају другим академијама, и то: московској 22, казанекој 13, а престолној 26 јерараха. Од 106 руских јерараха јееу најстарији ови : владика-мптрополит И с и д о р рођ. 1. октобра 1799, олонецки епископ Павле (80 год.), тулски архиепископ Н иканда р (77 год.), донски архиепископ Макарпје (75 год.), јарославски архиепископ Јонатан (73 год.), тавријски епискои Мартинијан (72 год.), углицки епископ АмФилохије (74 год.), уФимски епископ Дијонисије (74 год.), херсонски архнепископ Сергнје (72 год.),, и харковски архиепископ Амвросије (72 год.). Најмлађи пак епископи јесу ови: Николај, ладошки (39 год.), острогошки Владимир (38 год.), нарвски Н икандар (37 год.), киренски Агатангел (35 год.), и можајски Тнхон (34 год.). — У високом светнтељском чину свом налазе се: митрцполити И с и д о р преко 57 годнна, Ј о а н и к и ј е 31 и Леонтије 32 год., архиепископи Никандар 32 г., Сергије 31 год., и Сава 30 год., епископи Г а в р и л 34, Т е о ф а н 33, А л е к с а ндар и викар Грузије 30 год. Како у Русији