Srpski sion

Стр. 558.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 82.

светих отаца — просто обацују, а управо не знају ни да постоје. Када је већ и трећи свршио свој посао, а за њим се још који изређао, купе се онда у комшилук код онога Назарена, који је у близини тога новајлије, којег су узели на око, да га преврну. Скупљање бива у вече. Пошто се накупио приличан број верних, мушких и женских, од прилике толико колико у једну собу може стати, позову н тога новајлију, — само да види и да чује „што видео није" како они лепо поју. Да их се отресе, дотични отиде међу њих. Ту се сада иоје и чита из светога писма, обично она места, која су највише кадра поколебати у вери онога, који слабо зна и читати, а камоли мислити о ономе, што је читао. Сви га том ириликом најљубазније предусретају, питају га за чланове породнце му, шта ради овај, шта онај, и напослетку: „Па како ти се допада наша вера?" И не чекајући одговора, сами одговарају : „ала је баш лепо код нас." Обично у таким ириликама подлеже дотични искушењу. Е онда су код њега свакн дан, нађу се теку послу. А цел им је поглавито та, да се како год неби новајлија одметнуо, или да како год неби пао шака нашим људима, те посредством њих освестио се. На само га никако не остављају за две три недеље дана. У такој прилици су врло галантни: чине му све и ева, (Наста

позајмљују му новаца, помажу му ири економским пословима толико, ди никада боље за њега. Пре четири године, када сам дошао амо за свештеника, био је певац црквени неки Филин, врло сирома човек са седморо осморо дечице, по занату колар. Окупили га Назарени још пре мога доласка са њиховим назорима верским, на исти онај начин, који сам горе оиисао, и то су дотле радили, док кукавног човека не залудише. Обећавали му, да ће они њему већ надокнадити ту плату, што је вукао од црквене општине, шта више још ће поред тога веле „насљедити царство небесно". После му окренуше леђа. Данас се каје што им је веровао, али шта ће: овамо није престао — а тамо га готово не трпе; веле, да се не влада ио њиховим правилима. „Бадава што иде — рече ми један — никада царства небесног видети неће." А сада ради као црв свој коларски занат, али тешко је ту и хлеба толикој дечици заслужити. Бива и таких случајева да с§ дотични за времена отресе заразе назаренске. Тада га се ману, али само за време. После неког времена окупе га по ново — док не буде њихов. Али обично нрелази онај у Назарене, који имаде ма какву ману на себи: убице, страсне пијанице, лоиови, бојџије, и те обично и не зову дуго. Онн и сами одлазе тамог гће се.)

и С XI К ^

— (Одликовање.) Високопреосвештени епископ горњо-карловачки, г. Михаило Грујић, произвео је за протонресвитера г. Манојла Грб и ћ а, нроФесора и катихету срнске учитељеке школе у Г. Карловцу и посланика на срп. народно-црквеном сабору. Врсни књижевник српски и прослављени писац историје „Карловачког Владичанства", г. М а н о ј л о Г р б и ћ, заслужио је у пуној мери то одликовање. Нека га то признање његових врлина и заслуга осоколи, да и даље истраје у своме корисном раду. Дај боже,

да дуго поживи, те да узмогне још много привредити и послужити српској цркви, школи и књижевности! — (Епархијски школски одбор темишварски) држао је дана 16. (28.) јула о. г. редовну своју седницу, у којој је председавао: високонреосвештени дијецезални Епископ, г. Никанор Поповић, а у којој су ирисуствовали чланови: Иротојереј Павао Н. Јовановић, парох сиришки и администратор нротопресвитерата Арадског, јереј Петар Ђурић, парох Чаковачки и протонресв. намесник, и др. Ранко Гранић, адвокат из Вел.