Srpski sion

В р . 39.

„СРПСКИ СИОН."

Стг. 687.

0 ВАСКРСЕЊУ МРТВИХ И ВЕЧНОМ ЖИВОТУ.

„Глас Истине" 1884.

(Поводом чланка нреч. г. К. Стаиића „Једио питање са одговором " бр. 13 — 17.) (Наставак.) ж Жђошто сам приметио толико на васкре- — цена „вечнога живота" : ко познаје Бо( сење мртвих, односно на учење г. Стани- га, и ко је „одржао вјеру" у Исуса Христа — томе је „ириправљен вијенац нравде," тај ће наеледити „живот вечнии наравно, да тај и такав човек не ће никад „умријети," јер „ако и умре живљеће" : умрвши за овај времени, земаљски, родио се за онај вечни, небесни живот. С друге пак стране познавање Бога и вера у Исуса Христа доноси собом „дарове св. Духа," којих су „плодови": „љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вјера, кротост, уздржање." (Гал. 5., 22.—23.) А ово су својства и особине „вечнога живота, оних људи, који уживају

ћа о томе, да рекнем сад коју о вечном животу. Нема сумње, да „мора бити разумне цели, ради које је створен и свет овај и човек у свету, и то такове цели, која човека мора у највећем степену задовољити, и коју разум човеков као такову мора- одобрити." Тако је исто ван сваке сумње, да

Је та и такова цел и

за човека — „вечни

живот. А у чему се састоји тај „вечни живот"? „А ово је живот вјечни, да познају тебе јединога, истинога Бога и кога си послао Исуса Христа." (Јов. 17., 3.) „Ја сам васкрсеније и живот: који вјерује мене, ако и умре живљеће. И ниједан који живи и вјерује мене не ће умријети ва вијек." (Јов. 11., 25.) Дакле је живот вечни": познавање Бога и вера у Исуса Христа. Па је ли доиста тако? Је ли доиста „познавање Бога" и вера у Исуса Христа — само по себи— „животвечни" у строгом смислу речи? Не — није! „Добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах. Даље дакле менп је приправљен вијенац правде, који ће ми дати Госнод у дан онај праведни судија; али не само мени него и свима који се радују његову доласку." (II. Тимот. 4., 7. — 8.) Из ових речи апостолових видимо и дознајемо. да човек — док је још овде на

земљи

не живи „вечним животом

не

и .

него човек и

венчава се „виЈенцем правде наступа и отпочиње „живот вечпи" тек после „онога дана, у који ће добити од Гос-

пода, од правде."

пр ав едног су д иј е

виј енац

Па како онда да схватимо наведене речи Христове? Познавање Бога п вера у Исуса Христа Ј - есте — залога, и — тако да рекнемо

т-Ј-

„вечни живот ,

па у колико се ти „плодови" налазе код људи у овом земаљском животу. у толико се за њих рећн може, да живе „вечним животом" још овде на земљи. Строго узев рећи можемо, да ни ошу, који „не познаје Бога" и који није „одржао вјере" у Исуса Христа — „не ће умријети ва вијек" : и грешник се смрћу телесном рађа за други, вечни живот; само он у том вечном животу трпи муке, с тога се његов живот и не назива животом. Осуда грешника и одаслање њихово „у муку вјечну," „у огањ вјечни" назива се „другом смрћу" (Откр. 21., 8.), и ако грешници у самој ствари тада не умиру, а да умиру, то би — у осталом -— само била добит за њих: не би осећали и трпили „мука од огња вјечнога." А да се патња, мука и страдање и не може иазвати животом, и ако је човек у самој ствари жив, уверавамо се о томе и у овом, земаљском животу: „тај живи" велимо за човека у добром и иовољном стању; дочим за каквог сиротана и невољника кажемо: „рођен је само за патњу, а не за живот". Па у чему се састоји „живот вечни"? „Шта би нам тај други живот, ма он како радостан и блажен био, и могло друго што у највећем степену радосним и весе-