Srpski sion

Б р . 39.

„СРПСКИ СИИОН."

С тр . 685.

та срца (Прич. Сол. XVI. 5.). Пре нека се чује: Како је красна врлнна! 0, да дивне вере ! Ваш је нужно покајање! Шта да чинима, људи бра&о? (Дела VI. 37.). з.) Проповеди своје да иотврђујеш примером свога живота, да не будр. слушаог^има тесно место у теби већ нека им је тесно у срцима својим (к. Кор. VI. 12.). Сети се да је Исус почео творити и, учити (Дела I. 1.). И ти дакле прво твори, па онда учи, „сладак речју још слађи владањем" (Григ. Наз. беседа 21.). Не смем ни споменути овде ону љуту неприлику, кад дела нроповедника осуђују његову проповед, да сваки у цркви мо>1;е мислити: што не творпш, како говориш, или: лечниче излечи се сам (Лук. IV. 23.). и.) Да непрестано проноведаш, ма се плод и не видео. Уста твоја нека се отворе, срце твоје нека се расиространи (в. Кор. V. 11.). Св. Златоуст вели: „Геке, ма се из њих и не пило, теку непрестано; тако ваља и ироповедник речи Божије да чини своје, па ако се и само десеторо увере, зар није то доста за утеху ? Истина, није подигао болне, али је оне, који врлином дишу пажљивима учинио. Данас их нисам задобио, али можда ћу их сутра уверити моћи." Три су средства: молитва, пример, проповед Од сва три ова најважнија је молитва, јер она прибавља речи милост и плод, пошто не Кеш остати у закону Гос иодњем, ако се Госиод о те/ш не буде бринуо (Јевр. VIII. 10.). Глава од тога што говоримо (Јевр. VIII. 1.) јесте: Геч твоја и ироиовед твоја нек не буде у надговорљивим речма људске иремудрости, веЛ нека буде у доказивању духа и силе, да вера слушалаца не буде у мудрости људској, него у сили Божијој (а Кор. II. 4., 5.) и да ироиоведањем твојим иустиш глад на слушаоце своје; не глад хлеба ни жеђ воде, веК глад слушања речи Божије (Амос VIII. 11.). А немарним прквеним цроповедницима прети Спаситељ овако: Тешко вама књижевнии,и и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеспо од људи, јер ви не улазите, нити дате да улазе, који би хтели (Мат. XXIII. 13.).

XV. КАТИХИСИГАЊЕ. Зграда, ако нема тврда основа, не може бити трајна. Немој се дакле задовољити само проповедањем у храмовима Божијим, већ се труди и око школске катихетске наставе, која је главни основни камен хришћанском усавршавању у страху Господњем; јер Бог иостави закон. који даде оцима нашим, да га иредаду деци својој (Пс. ЕХХЛЧ1. 5.). Нека ти је на срцу наетава мале деце, која се ослањају на те душом својом; сећајући се Јеремијина плача: деца ишту хлеба и иема тти кога да им одломи, — оиомињи се и велике награде, која се даје наставницима младежи: који ирима таково детеу име моје мене ирима (Мат. XVIII. 5.). Црквени проповедник мора се добро чувати, да не падне у опасну тежн.у за таштом славом, да га људи хвале; дочим школски наставник нема те бриге и неприлике већ у својој савести налази утеху и награду, радујући се у души, што миомиром верских обичаја пуни срца младе деце за сав живот, који ће да живе, а углачава пут црквепом проноведнику. Гледај да не ирезреш једнога од малих ових ! (Мат. XVIII. 10.). Часове одређене за катихисирање држи тачно и савесно; тиме ћеш усадити у млада срца љубав к тачности и реду, а и сам ћеш боље напредовати. Желим, да како ваља схватиш и к срцу премиш светињу ове твоје свештеничке дужности према Богу вишњем. Не могу ти довољно напрепоручивати, да ову дужност најсавесније вршиш. На ово ће ти дати бодростп, воље и ревности: а.) Молитва. Тело је слабо, но дух треба да је срчан (Мат. XXVI. 41.). С тога стражи и моли се, неирестано моли се! (а Солун. V. 17.). б.) Спремање пред сваким катихисирањем. Тешко је предавати децн као новост оно, што је теби са свим познато; за то ћеш, што чешће тај предмет успонављаш, увидети, да ти заиста ваља без ирекида радити, и то тим више, што тије потребно да употребиш и много повесно благо и друга помоћна средства, све кушају&и, добро држи (а. Солун. V. 21.).