Srpski sion

Вр. 40.

„СРПСКИ СИИОН."

С тр . 701.

се услов : „знатно се повећали приходи завода" — па шта сад видимо? ГГрво и прво „повисиће се мировине и припомоћи" оних свештеничких удовица и сирочади, за које је већ састарано, па тек ће се онда „делити милостиње" оним свештеничким удовицама и сирочадима, који су остављени на милост и немилост света и људи! На послетку треба знати, да ће се тим и таким свештеничким удовицама и сирочадима — „делити милостиња," која ће да како — као такова зависити од мило-

сти овога и онога, Петра и Павла; а на коју „милостињу" дотичне удовице и сирочад права немају, нити иматимогу: могу искати, али — не морају добити Па онда: колика ће та „милостиња" бити, и да ли ће све удовице, односно сирочад дотичних свештеника примати једнаку „милостињу," или ће једна удовица већу, а друга мању, једно сироче добити више, а Друго мање, — то све, без сумње, зависи од „милости." (Наставиће се.)

0 ВАСКРСЕЊУ МРТВИХ И ВЕЧНОМ ЖИВОТУ.

(Поводом чланка нреч. г. Е. (Јтанића „Једно нитање са одговорол." бр. 13 — 17.) (Свршетак.)

„Глас Истине" 1884.

|1|1а 68. гштање: „А где су оне душе, које излазе из тијела, остајући у гњеву Божјем" ? — даје нам иста књига овакав одговор: „Мјесто њихово назива се различним именима. Прво се назива адом, у који је бачен био ђаво, који је с неба прогнан;... Друго назива се огњем вјечним... Такође тамом најкрајњом. Назива се оно још и

шних, такође има више имена: „ад, огањ вјечни, тама најкрајња и др.

Па где је дакле „рај," а где „пакао

■ в ? Пре него што одговорим, навешћу прво речи исалмопевчеве: „Куда бих отишао од духа твојега, и од лица твојега куда бих утекао ? Да изађем на небо, ти си ондје. Да сиђем у пакао, ондје си." (Псал. 139., 7—8.) — и још речи пророчке: „Да се другим именима; но сва показују, да је закопају у најдоњи крај земље, оданде ће мјесто осуде и гњева Божјег, укоје сила- их узети рука моја; и да изађу на небо, зе душе онијех, који одавде одлазе у гње- оданде ћу ихскинути." (Амос 9., 2.) [Меву Божјем и који су одбачени". (Стр. 200.) , сто : „најдоњи крај земље" назива се у .,Посланица источних патријараха" у црквено-словенском јеванђељу „адљ": „агце свом ХУШ-ом чланку каже овако: скриготсн во адћ;" у њемачком пак јеван„Душе људи, који су пали у смртне ђељу преведеноје са „Ип1епл г еН :" „ГЗгангрехе, али при смрти нису очајавали, но , §-еп ансћ 1лв ш <Не 1Јп1егууеН, ћшаћ."] су се пре растанка с овим животом пока- Дакле: „мјесто одређено за оне душе, јали, али нису доспели, да принесу какве које умиру у благодати Божијој" т. ј. „рај" плодове нокајања.... душе таких људи си- налази се горе „на небу" ; а место за „оне лазе у ад, трпе казне за учињене грехе, душе, које излазе из тијела, остајући у не губећи у осталом наде на олакшицу у гњеву Божјем" т. ј. „пакао" налази се доистима." ле -— „у најдоњем крају земље." Као што видимо, душе праведних и Пошто је „II. И." навело и изређало душе грешних по разлучењу свом од тела имена онога места, које је „одређено за не одлазе на једно место, не налазе се на душе" праведних; и иошто је казало какједном месту; него на оделитим, посебним вим се именима иазива оно месго, где се местима. Место, на коме се налазе душе палазе душе грешних — додаје одмах: праведних, разно се назива: „руке Божје, „Но сваки треба да знаде и то, да дурај, наручје Авраамово, и царство пебе- ше праведника, и ако се надаве;-на небе-

ско." Место, на коме се налазе душе гре- сима, без обзира на то, ^^ђот^буцога су1 -Л