Srpski sion

Б р . 14.

„СРИСКМ СИОН."

опозиција није ништа конкретно навела, никакову објекцију поставила. Кад чујемо од онозиције — шта би то све могјш бити, онда ћемо моћи и ми о томе говорити. А дотле тај навод опозиције остаје као: пуста и дрска клевета, недостојна увреда истине историјске; лакомислено сумњичење и подметање партајског цинизма; „права правцата увреда нанесена нашем нравосл. свештенству и ударац у лице сјајне прошлости његове." Ос*гајекао неки умишљени „ћоггог ге^тшз," којега је у сабору најверније приказао пресветли г. Дане Станковић, као „страшило и утвору", начињену „само за то, да нристаше онозицијоних странака тим приправније полете у спасајушча наручја својих вођа". Или, зар државној власти заиста треба неки други изборни ред ? Не. и онда не, кад би онаиимала ј о ш к а к в и х својих смерова. Државна власт је „обезглавила и секвестровала, разрила и прорешетала" нашу автономију баш на саборима, састављеним по садашњем изборном реду. Сме ли то опозиццја порицати? Зар саборско устројсто није донесено на сабору од г. 1874? II је ли државна власт за донашање тога устројства —, које је брука и несрећа, а не паладијум, тековина и основни камен наше автономије, -— ангажовала вишу јерархију и 25 свештеничких посланика? Не! Саборско устројство је донесено на сабору, који је изабран по садашњем изборном реду, а у којем је главну реч водила странка дра Милетића, у чије родољубље тек неће посумњати данашња опозиција, а у којој странци беху већином и свештенички посланици. Треба ли, дакле, државна власт измену еадашњег изборног реда, нод којим је она обезглављивала нашу автономију? Треба ли ту измену зар данас — кад је вољна да пристане на реинтеграцију те автономије? И је ли заиста садашњи изборни ред „најјачи штит наш нротив навала на народно-црквену автономију" ? Саборско устројство, и у опште садашње стање наше автономије је најбољи —• одговор. Кад би садашњи изборни ред био заиста „најјачи штит против навала на народно-црквену автономију", проклета рука — која би га се коснула! Ако је покојни патријарх Анђелић много радио на измени садашњег изборног реда, тиме се

јошнимало не доказује, да га не треба мењати. Тиме би се могло само доказати, да се је он врло много, а можда и свему надао од те измене, али се не доказује уједно, да је та нада и оправдана била. Измена саб. изборног реда користила би само општим интересима, а никада не би била гаранција и „засеб н и м" с м е р о в и м а ч и ј и м г о д. То треба да знају и запамте и они, који страхују од измене те, а и они, који би се, ма кад, од ње надали ма чему неонравданом и против-општекорисном. И ако би се заиста у нитању изборног реда „сусреле — кад год — наде наших архијереја са зебњом нашега народа", као што опозиција у неоправданом страховању држи, онда ми, схваћајући потпуно домашај тих речи, а познавајући наше свештенство, ау кобној предпоставци, да би, ма кад,"наши архијереји могли гајити наде, којебисе сретале „са зебњом народа", — отворено, без зазора и најодлучније тврдимо, да би се у томе случају архијереји љуто обманули у тим и таквим својим надама, а народ увек зебњу заменио нобедом и радошћу. Али, и то треба имати на уму, д а н а д е а р х и ј е р е ј а, нити је коректно, нити је општекорисно, квалиФиковати, категорисати и иресуђивати зебњом новинарских редакција и политичких странака, те ову зебњу идентиФиковати са „зебњом н ар о д а". Неонравдане су и „наде", које опозиција подмеће јерархији, а неоправдана је и „з е б њ а", коју изазива измена сабор, изборног реда. Једино би могла бити онравдана „з е б њ а" опозиције. Ал' од те „зебње" није штете ни цркви, ни — народу, То је наше мишљење. Др. Вучетић је изрекао иирамидалну Фразу у овим речима: „Тај је дакле данашњи изборни ред сачувао нашу автономију у оно опасно време, и да није било тада тог изборног реда, ми данас не би седили овде" У чему је то сачувана наша автономија? Шта би то урадила измена изборног реда, да не би било више сабора ? У таквим Фразама никада се није одсјајивало родољубље и озбиљност родољубизог рада. Таквим Фразама се коначно не уређује автономија, нити постизава споразум. То је игра са речима, а не озбиљан рад.