Srpski sion

С тр . 214. „СРП СКИ СИ ОН." Б р . 14. Најпонизније потписани верно-одани сабор овај усуђује се да положи на подножје прејасног нрестола Вашег царског и апостолског краљевског Величанства по њему израђену: „ Мировинску уредбу за народпо-црквене чиновнике и ирофесоре^ , са том препокорном молбом: да би Ваше Величанство исту уредбу својим иревишњим краљевским одобрењем освештати благоизволело. Ваше и : арско и аиостолско краљевско Величанство\ Тосиодару Наш Најмилостивији! При израђивању речене мировинске уредбе, придржавао се верно-одани сабор овај начела, по којима су израђени слични државни и земаљски закони, а наиме кр. угар. зак. чл. XI. од год. 1885 о мировинама државних чиновника и закон од 10. марта 1892. о умировљавању и опскрби земаљских уредника и службеника у краљевинама Хрватској и Славонији — примењујући иста начела на особене околности, у којима се находе чиновници и проФесори српске источне православне митронолије. Према томе установљено је овом уредбом, да ће из Фонда, који се њоме оснива, примати за себе и своје удовице мировину, а за сирочад своју васпитну ирипомоћ сви народно-црквени чиновници код митрополијских и епархнјских власти, проФесори источноправославне српске богословије, гимназија, учитељских и виших школа девојачких, ако су потпуно одговорили прописима ове мировинске уредбе. Прописану мировину, евентуално отправнину и васпитну ирипомоћ одређиваће, на предлог дотичне власти, саборски одбор, којем ће при томе служити за мерило године службовања и величина последње редовне плате, а прописано је уједно, које ће се време и какве плате урачунавати при одредби мировине с тим: да сваки онај учесник овог мировинског Фонда губи право на мировину, који се одрече својевољно своје службе, или самовласио напусти своју службу, који је осуђен због неког кажњивога дела, или дисциплинарно на губитак службе, или је починио таково дело, ради кога би био отпуштен, да се није сам убио или утекао, или је напокон постао поданик стране државе. (Глава I. §. 1—7). Поднесеном мировинском уредбом одређено је и то: да учесници овог мировинског Фонда могу да добију мировину, када због телесне махне постану неспособни за службу, када наврше 65 година живота, када као чиновници наврше 40, као проФесори и учитељи 30 година службе, иапокон када при преустројству звања им постану излишни. Мировину добија само онај, који је навршио 10 година службе и за тих нрвих 10 година добија 4О°/ 0 од своје постигнуте редовие плате, а за сваку даљу постигнуту годину службовања повишава се мировина код чиновника са 2°/ 0 а код проФесора са 3°/ 0 плате тако, да после навршене 40-те односно 30-те годипе службе добија као мировину своју потпуну плату. Ко није навршио 10 година службовања, добија отправнину у износу једногодишње, односно двогодишње плате. Право на мировину има после смрти чиновника, проФесора и учитеља удовица, која је са супругом својим ступила у брак, за време његовог активног службовања, а право на васпитну припомоћ имају деца у таком браку рођена, но којих мора бити најмање двоје. — Удовици је стављено у дужност, да се мора бесприкорно владати и децу своју пристојно издржавати. Мировина удовице састоји се из половине мировине, која би мужу њеном принадала или коју је исти уживао, али не може бити већа од 600 Фор., а васпитна прииомоћ сирочади из једне шестине материнске мировине за свако сироче с тим, да ова васпитна припомоћ за сву сирочад не сме бити већа од материне мировине. Уредбом овом одређен је уједно и начин, како се мировина и васпитна припомоћ одређује и издаје, када и у којим елучајевима се иста губи. (Глава II. §. 8—30). (Свршиће се).