Srpski sion

„СРИСКМ СИОН,"

С тр . 215.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

Не ћемо више препоручивати епархијске проповедпике. Еоме се они свиђају, доста му је и оно, што о њима већ рекосмо. Противницима н.иховим заман би било више говорити. Али оно, што рекосмо, оснива се на чињеницама , које уочисмо у нашој цркви и свештенству, у религијозно-наравственом стању неких делова и крајева у народу нашем, у ненотпуном или никаквом вршењу проповедничке дужностп код нас, и у побројаним већ. појавама и последицама, које стоје у свези с тим вршењем. Оснива се на чињеницама , које се не могу откло нити и изменити потнуно нити „тумачењем недељних и празничних евангелија", нити иостојеЛим енархијским и окружним проиоведпицима, нити „увађањем читања наравствених поучења", а нити предлогом г. Огњеслава у 3. и 4. броју овога листа. Па будите стрпљиви, будите праведни, сви Ви, који хоћете да нас судите и нресуђујете, и прочитајте још једаред све оно, што је нанисано у питању епарх. проповедника — а за ираведне и савесне судије то не сме бити тежак посао — па реците онда, не по „лицезренију", не но срцу, не према себи и због себе, него ако можете — објектнвно и стварно: 1. да ли ми са епарх. проповедницима хтедосмо кога год решити проповедничке дужности и толерирати чији год немар и нехат у вршењу те дужности? 2. да ли би установа епарх. проповедника ма чиме снречавала теоретично и ирактично усавршавање богослова и у опште унапређивање нашег проповеднпштва? 3. да ли би та установа ма чиме могла, сама собом, убити чију год вољу и одушевљење у вршењу проповедничке дужности, или, у том вршењу, сметати чијем год угледу и успеху? 4. да ли би „јасна представа о проповедничкој дужности. жарка л.убав и плахо одушевљење" наших богослова, будућих

свештеника, као и њихово теоретично и практично вежбање у проповедништву, са којим би после пошли у народ, — да ли би то све кадро било отклонити све чињенице и појаве, које сретају нашег проповедника и које ће га сретати у пракси живо г Гн и службе нроповедничке, и да ли би могао савладати све чињенице и појаве, које ће га дочекивати на њиви будућега рада, а које ће заједно са првима, крај све јасности представе о проповеднпчкој дужности, крај жарке љубави и плахог одушевљења за њу, стечене од свију богослова у богословији, — без задовољења још многих других услова — увек бити убитачне за тоталитет успеха, ма и приближних, у вршењу иропове дничке дужности ио свуда, који је тоталитет неопходан у остваривању цркви поставл.ене цељи, а којој проповедништво има раг ехсеНепсе да служи? 5. да ли би установа епарх. проповедника подржавала, множила и увеличавала убитачне иоследице данашњег нашег проповедништва ? 6. у чему је излишност и шкодљивост свештеиих ироповедника у грчкој, епархијских мисијонара у руској, а светих иослања и духовних мисија у римској цркви? 7. чиме би та установа била у нашој цркви бескорисна и излишна, а сиремљен и образован за еиарх. ироиоведнике број свештеника шкодљив и сувишан нашој цркви и њезиној мисији? Реците нам то још, реците нам јасно и стварно и ви друге судије епарх. проповедника, реците носле „осуде" брата Богољуба и „највишег решења" г. Огњеслава, а пр* „опела", за које ће се вал.да још који брат постарати, после извршене осуде над иапшм епарх. проповедницима. На та питања бисмо хтели још мудра одговора, пре него што по тој извршеној осуди, не балзамујемо наше епарх. проповеднике, или их као „дете без животне снаге"