Srpski sion

Г,1-. 16.

ровићевог наследника митрополита Стевана Станковића. Од Крестића научише готово сви крушедолски калуђери грчко нјеније и оно се свуд широм н по селима и по варошима и по манастирима појало све до год. 1840., кадаје оно тако рећи искључиво српским односно славенским замењено. Од тадањег грчког пјенија сада се на архијерејским службама поје само „Херувика" 5. гласа и „тон десподин", а оно друго лепо пјенијеКрестићево тешко да ко данас и зна осим старца — игумана раковачког оца Сииридона и неког Снме ОстојиНа, сенатора у Баји, који је са о. Сииридоном у младим годинама заједно учио од Крестића. Штета велика! Крестић је умрво И.марта 1843. год., кад је био 81. годину зшвота навришо. У Иригу још живи синовац пок. архимандрита Крестића, Васа, за кога ми веле, да је вешт појац; но да ли је он научио и сачувао старчево оригинално „ 1гкн не знам. Други вештак у црквеном пјенију у тој славиој ери Стратимировићевој бијаше Дионисије Чупић (не знам, како се звао до калуђерства). По казивању Бољарићевом Чупић се родио у Сент-Андреји 6. септембра 1775., постригао се у манастиру Грабовцу 1793. г. — рукоположен за јерођакона 1794. а за јеромонаха 1795. г. Дошавши у Карловце 1797. свршио је богословију п 6 гимназијских разреда (приватно); 1812. г. постаде игуманом мапастира Јаска у Срему, а 1824. манастира Беочина такођер у Срему, где је 1845. г. у 70. години живота умрво. Жао ми је, што због оскудице доказа не могу ништа поуздано рећи, одкогаје Чупић пјеније научио. 0 том ништа не спомил.е ни Бољарић. Но један мој друг из богословаје вели ми, да је Чупић такођер учио од некога Грка, кога и Доситије спомиње Немам ири руци свих Доситијевих дела, а нисам сва ни прочитао, па не знам, где он о том Грку сиомиње. Али одлучно бих смео рећи, да Чупић није из Грабовца већ као изредан нојац у год. 1797. у Карловце до-

шао. Биће свакако близу истини, да је и Чунић од истих „даскала" пјеније учио, од којих и Крестић; или, ако још неће бити оправдана сумња о. игумана Спиридона, да је и он (Чупић) међу осталима учио од Крестића. То је сасвим и могуће а и нриродно, јер је Крестић већ до доласка Чугшћевог у Карловце морао што но реч — „нечен" појац бити, док је већ 1776. —7. године, кад се Чунић тек родио, ночео — како напред споменусмо — учити грчко пјеније у даскала бановачкога. Неки чак тако далеко иду на веле, да је Крестић од Чупића пјеније учио! Но ово тврдити значи, истини у очи пљувати. Чуиић је ваљда истом тамо негде око 1800. године (ако није и доцније) почео предавати у богословији пјеније, (јер је бар до тог времена морао учити гимназију и богословију), а тада је Крестић био већ у велико савршен и зрео човек од својих 38 година, те ако већ дотле није знао и умео савршено појати, тада му је зацело већ касно било од Чупића учити! Сви су дакле изгледи, да је Чуиић од Крестића учио, а не обратно. А ако је тако, онда пада и она тврдња уваженог госи. Бол.арића, као да је Чупић утемељитељ данашњег карловачког пјенија. Кад би већ могло бити говора о каквом стварању и утемељивању црквеног пјенија у то доба, онда би понајпре Крестић заслужио нме утемељитеља и створитеља цркв. нјенија. Чунићу нико не пориче уметност и вештину у нјенију. Али Чунић није никако могао бити творцем његовим, него је он као нрви учитељ пјенија завео једнообразије у нјенију у карловачкој богословији, те је тиме донринео, да је пјеније кроз његове ђаке тадање богослове — а потоње свештеннке у народ распростран>еио и посвуда једнообразно појано. У томе је, рекао бих ја, Чупић заслужио, да му се поклонимо ! Оволико ево знадох ја и нанисах о тој двојици правих вештака у пјенију. (Свршиће се.)

(Наетавак.) Друга спорна тачка између већине сабора автономије", а др. Бучетић заједно с њим као и опозиције, беше и остаје: избор пароха. „начелно питање"; дочим га је барон Јован ЖивИзбор иароха обележио је др. Полит „као ковић уврстио у ред споредних цитања, у коједно кардинално питање наше народно-црквсне јему, било оно „на овај или на онај начин" ре-