Srpski sion

С тр . 250.

„СРПСКИ СМОН."

Б р . 16.

шено, не 110 лежати ситеп 1ае«ае таје8Ш18 ни наше автономије, а ни цркве. Као што смо и до сад објективно судили о мислима дра Вучетића и о њима само сушту истину изрицали, — без обзира да л' ће то г. дра Вучетића „вређати" и да л' ће се он на то „расрдити", — тако ћемои сад рећи, да је др. Вучетић уз дра Полита најбоље обележио питање избора нароха, означив га као питање н а ч е л н о. Јесте, то је начелно питање, и као таково једино се и може правилно решити и регулисати. Др. Вучетић је могао то решење и наћи, само да је хтео начело тога иитања просуђивати но учењу и основном устројству црквеном ; само да је бар из оних својих речи: „да је јерархија односно еиископат одговоран за то, да буду свештеницн добри и способни", хтео извући логичне конзеквенције. Он није учинио то, него је „право" епископа (које он мисли да тек треба дати епи коиима!) над свештеницима и располагања с' њима у цркви, дозволно и нрнзнао само до њиховог „проглашења за достојне", до једногодишњег њиховог службовања и поиоженог стечајног испита. Па је рекао: „Кога, дакле, енископ прими у свештенички чин, и за тим га и при стечајном испиту за сиособна нађе, за тога се с пуним правом може рећи, да га је епископ са сваке стране (?) лично довољно опробао, те да га онда може пустити у народ, и за то онда никако није нужна још и тројна кандидација, јер није ничим (!) оправдана". Боље рећи: неонравданост кандидације није ничим доказана. А ево зашто није. Теорија дра Вучетића у питању избора пароха погрешна је и у начелу н у мотивацији својој. У начелу за то, јер поткресава право енископа, које се, према каноничном учењу и епископалном карактеру и устројству наше цркве поткресавати не може. У мотивацији је теорија дра Вучетића ногрешна за то, јер достојност примања и ступања у клир, једногодишње службовање администратора парохије, канелана, ђакона и вероучитеља, као и положени стечајни испит не мора бити, као што и не бива увек довољна квалиФикација и за иарохијску службу, па још и за свако место у епархији и целој митрополији.

Учење и основно устројство црквено је тако јасно и категорично баш у питању постављања свештеника у цркви, да се оно ни оснорити, а ни мењати не може и не сме. „Свака духовна служба у зависности је од епископа, нити ико може обавити неку службу без његовог надзора". 1 ) „Епископ је намјесникХристов у својој епархији. Као врховни поглавар своје цркве и као једини, који је за њу одговоран нред Богом, он је сам и врховни управитељ и врховни судија у својој епархији, нити може бити каквога правнога тијела у тој епархији, које би имало право да управља или суди, независно од епископа или противу воље његове". 2 ) „Главни и одлучни глае у постављању иароха мора припадати врховноме носиоцу енархијске власти, на име, епископу". 3 ) „По каноничким наредбама православне цркве, врховно право при постављању пароха принада епархијском епископу". 4 ) Све ово ириведено и написано осннва се на историји Христове православне црке, од првога до данашњега њезинога дана. Оснива се на учењу васионских и помесних сабора њезиних и на учењу св. апостола и св. отаца црквених, од којнх је прота Мане Грбић и у сабору прочитао једнога речи, а на име из посланице св. Кипријана, по којима такођер : „Б е з епископа нико ништа што се цркве тиче не може чинити". То је, дакле, учење наше св. православне Христове цркве. То учење није властаи нико мењати; томе се учењу мора сваки члан те цркве повиновати. На томе учењу оснива се право епископа при постав.т>ању на „духовне службе" у цркви; на томе учењу оснива се и „кандидација" при избору пароха. По томе учењу право на ту кандидацнју — била она у ма којем облику — не може нико оспорити епископу, јер ио томе учен.у епископ има право да изриче аиву процењпвању и при намештању свога свештеника, ма на коју службу у његовој епархији. Са стечајним испитом добија дотичник само Формалну квалиФикацију за пароха, односно стиче нраво да потражује парохију — и ништа в и') Дравосл. цркв. ираво, дра Милаша стр. 348. 2 ) 11)1(1. стр. 358. 3 ) 11>к1. стр, 370. 4 ) 1ђШ. стр. 371.