Srpski sion
С тр. 306.
„СРПСКИ СИОН."
митрополит добије наслов ВЈечног жунана сријемске жупаније, а и не пада му на ум, да се уклоне из Деклараторије оне уредбе о постављању администратора, о комесару на синоду, о ионижељу нашег епископата н т. д. Има и смијешних захтијева н. пр. да се за свнље не плаћа жировина. Свакако је важан закључак о семинарији да се подигне, али и ту је сабор био неправедан, осудивши саме владике и манастире да ту семинарију издржавају. Овамо тужба на владике због симоније, и онамо норезати на њих 3 до 4 и више хил>ада Форината годишње на издржавање семинарије, као да семинарија само владикама треба а не народу. Кад су упитали срнске снахије, којих је било на сабору 25 — колико ће они дати на то — рекли су да не даду ништа, већ ако им се уступи неко право у иостав.Ђању проФесора. По дарском обећању установљена је збиља у Бечу посебна дворска Илирическаја хофканцеларија , али и та је одмах послије смрти цара Леополда укинута; и наше нослове добила је опет угарска дворска канцеларија, као што су били и прије темишварског сабора. И тако од закључака овога сабора неби ништа п можемо рећи: Ђе си био ? ниђе; шта си радио? — ништа ! Уз оне закључке, који нијесу ни спадали на наш сабор, проиали су и они ваљани. Да је иоживно коју годину дуље цар Леополд, било би се нешто и остварило, а овако ништа И овај
сабор радио је као и онај од 1769. без митрополита, без домаћина, па му сто не би од рада никакве среће ни благослова. Извините, високи саборе и госиодо, што сам оволико говорио о овоме сабору, за који се непрестаио пише да је најзнаменитији. Оволико и овако морао сам с тога рећи, да вам јасно докажем, да наша јерархија није ни најмање крива, што закључци овога сабора нијесу нигда остварени; — непрестано се сва кривица на њу сваљује а особито на митрополита Стратимировића, тога великог српског и родољуба и добротвора. (Слава му! кличе сабор.) Видио је овај јерарх, да ту нема ништа ни од војводе ни од војводине, вндио је он да смо л,уто налетјели у иолитичке смицаљке и с тога окани се свега, па се ватп књиге и просвјете! Ево нам данашње наше богословије! Ево нам наше српске гимназије! Ево нам нашег благодјејанија! Сва три завода задужбине еу митроиолита Стратимировића, и слава Богу! ево славе своју стогодишњицу! (Слава му, слава му!) Митрополит Стратимировић управ.вао је као што је познато, 46 година нашом митрополијом, и за то цијело вријеме није било сабора. Иа то се није смјело ни номишљати, јер су горе закључили, да се саборн држе само ради избора митрополита а с друге стране требало је нустити времену, да се забораве ране, што су задане на темишварском сабору. (Свршиће се.)
1
«><§><§>,6
111811 — (Свештенички удовички фонд епархије бачке.) По расположењу Његове Светости, г. Патријарха Срп ског Г ео ргиј а, састаће се сада у уторник, дана 11. (23.) маја о. г. „скупштина ч л а н о в а свештеничког удовичког Фонда бачког у Нов. Саду," која ће имати да оживотвори и преустроји полумртви „свештенички удовнчки фонд епархије бачке." Позив, који је уирављеи на свештенство еиархнје бачке гласи овако: У свези са расписом Његове Светости, преузв. г. Патријарха Српског Георгија, изданим 24, априла 1892. год., у погледу оживотворења и преустројства „свештеничког } г довичког Фонда
бачког у Новом Саду", изволела је Његова Светост расположење учинити, да се дана 1!. (23 ) маја 1893. у Новом Саду одржи скупштина чланова свештенпчког удовичког Фонда, у заједници са оним свештеницима, који сусе у урочеиом времену за нове чланове пријавили. Услед тога ио налогу Његове Светости, иреузв. г. Патријарха Српског Георгија, част ми је умолити Пречасност Вашу, да поменутога дана у 9 сати у јутру на скупштину, која ће се у епископској резиденцији држати, доћи изволите, У Новом Саду, 1. (13.) маја 1893. Сергије Шакрак-Нинић, акшуар свешт. удовичког фонда.