Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 361.

цркв. одборници, баш на основу опредељења најв. кр. рескрипта од 10. авг. 1868. год. имају нрава, не само да учествују, већ и да гласају прн избору свих оних лица, које скунштина бира, А најпре ћемо ставити на „ мислеЛег " г Д. Руварца ова нитања: Имају ли права гласања у некој градској репрезентанцији (скугпптини градских заступника) чланови градског одбора, који у градској управи нредстављају исто тако етарешинство дотичнога града, какво је старешинство и наш црквени одбор у цркв. општини?! Да — илп не?! Наопако би било да прве старепгане у градској управи немају ни толико права, колико има и последњи члан у градској ренрезентанцији ! Имају ли чланови нашег саборског одбора, ако су уједно и чланови нашег нар. цркв. сабора, не само да учествују, већ баш да гласају н. нр. при избору митронолита-патријарха? Рецнте, г. ирото, ако смете и можете: не — па 1>е Вам се сваки смејати, што Ви члану сабора хоћете да одузмете највеће и најкардиналније право његово ! Имају ли — или бол.е да одмах питамо: престају ли имати право гласања и избора чланови земаљског, или државног сабора само за то, што су свиколици изабрани и подељени у разне одборе?! Реците оче Димитрије да, или не — те онда сами одговорите: иа ко онда има ирава гласања и избора у земаљском сабору, кад га немају чланови са.бора, који су уједно и чланови разних одбора! ? Но оставимо се државних и земаљских сабора, већ останимо код своје куће, те држећи се кр. рескрипта и школске уредбе, којих се и „мислећи " г. Д. Руварац држао — запитајмо г. Руварца: кад чланови цркв. одбора не могу учествовати ни гласати при избору ђакона, сист. па.рох. помоћника и пароха — могу ли бар учесшвовати чри избору учитеља, учнтељица и цркв. општинсккх чиновника ? Одговорите, учени г. прото, са не, па онда станите у борбу са свима члановима цркв. одбора у митрополији карловачкој, којима Ви хоћете да одузмете најважније и најкардиналније им право: ираво избора и гласања! Питаће Вас свиколици увређени одборници: на за што смо ми цркв. општинске старешине, кад баш ми немамо права гласања при избору наших свешшеника и учитеља! ? Та ми поглавито за то и јесмо и хоћемо да будемо старешине: да бирамо, а кад нри изборима не-

мамо права ни колико један на иоследњем месту изабрани скуиштинар, на част вам наше старешинство, хвала вам на чланству у цкрв, одбору, који по вашем тумачењу има само многе дужности, а нрава му тако поткресавате, да је очевидна иоруга и глупост бити чланом цркв. одбора! Али не бојте се „мислећи" оче Димитрије, да ће Вас због Вашег несмишљеног мшиљења напасти свиколики црквени одборници у митрополији карловачкој. Не ће Вас они нападати — него ће Вас ружно исмејати! Чудиће Вам се и смејати, што хоћете Ви, као тек скорашњи и титуларни прота, да им суспендујете и одузмете право, које су они уживали веК 24 године и које су им иризнавале свеколике нагие нар. цркв автономне власши. А што признају од толико година праве ироте, па онда: административни одбори, еписскопи, саборски одбор, иа и сам сабор имитрополит-иатријарх српски — то не може одборницима ни непризнавати, а још мање одузети један, па ма и „мислећи" нови прота без протонресвитерата, г. Д. Рувараг^! Штавпше, ми бисмо рекли : ко има таке сакате појмове о автономији, а специјално о нравп ма и дужностима црквено-општинских управних органа, као што их има ето мислећи г. Д. Руварац —ч.тај иије заслужио да икада иостане правим прогаом, јер тај би наггравпо прави дармар у своме тгротопресвитаерату својим наказним тумачењем кр. рескрипта и његових оиредељења. Да иак г. Д. Руварац заиста има сакате иојмове о делокругу и правима цркв. општинских управних органа и да наказно тумачи односна опредељења најв. кр. рескрипта, види се из његовог непромишљеног и сакатог закључка: да црквени одборници немају права гласања при избору ђакона, сист. иарох. номоћника и иароха, а још боље се то види из начина, којим је г. нрота тај свој ненромишњени закључак извео. Нема ти ништа горе нп ружније, него, кад се уман и мислећи човек слено веже за нуко слово, за буквални смисао закона. За букву се везују само буквани, а мислеЛи људи никада. Међутим „мислећи" г. Д. Руварац везао се за буквални емисао цркв. скуиштнне у кр. рескрииту, те извео буквални, а нешто и букварски закључак: да чланови цркв. одбора немају нрава гласања при избору свештеника.

)