Srpski sion

С тр . 592.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 37

и признато. Ту је признато, да јс тај уметак у еимвол вере незаконито дело наиске самовласти, а западни богослови настојаху да задрже уметак тај из чисто практичних обзира, бојећи се да узбуне масу народа, која је већ, свикла да тај уметак сматра за — историјску старину. Ето, докле је сасвим логичним иутем дошло западно богословље. Но и ако на једној страни мисао та нотиснута лажном једностраношћу јури у иронаст рацијонализма и неверства, то она инак на другој страни, тамо где јој је мо:'уће било да се иснод те једнострапости ослободи, ирилази к нризнаљу истине источиог православља, одкоје сс при одцеил.ењу оделила. И у том је ето тријумф — православља! И слава је та тим већа, што су иетине иравоелавља неправославни богослови слободно н без утицаја са православне

стране

признали!

Источна иравославна црква емерно се удалила од евију тих иокрета у зап дној цркви, а нзносила јс своје васеленеко исповедање тек на молбу н позив запада, који, иетрошивши своја црквено-религиозпа начела, обраћа се истоку, да му овај у невољи номогне, ономе истоку, за који је говорио, е ту нема хришћанства, но да је оно загушено — исламом! Истина је, да је иеток ноилављен некрстом и изгубив грађанску слободу унутарље ослабио

био, али баш за то, што му је ноложај тежи и црњи бивао, за то је баш често бацао погледе своје на своју прошлост, а на њеном се драгоценом благу грејао и крепио! Хришћанство се па истоку очувало чисто и неокрњено, а у томе је истоку — Бог номогао! Истинита начела ваееленске цркве, која му дадоше васеленеки сабори и св. иредање — сачувао је исток до данае. Да је то тако, показују п доказују нам баш сви ти нокрети на западу, који беху од реда у корист — истоку, у корист оних светих начела, што у православљу жнве. Покрета онаких даиас је мало — видимо их у Чешкој —, но кад тад ће доћи и опет време, у комс ће ее самосвест хришћанског света иробудити те ио ново истаћи нитање о сједињењу цркава — на начелима братске љубави иједнакости. И тада — шта нама православнима чинити ваља? Бал.а пам радити свом снагом на томе сједиЊењу. То ће бити — нова ре®ормација; реФормацнја којој ће бити основ — васеленско православље! Та реФормација срушиће моћ панства, а кад се ова срушн, тада ћемо нружити братску руку и - Риму! Да, тада ћемо се и с Римом сјединити, тада ће овладати светом жељени мир, тада ће у хришћанеком свету бити једно стадо и један настир, али не римски папа, по — Христос!

С<

Б Е Л Е Ш К Е. - (Извештај о радви епархијске консисторије Горњо-Карловачке) у сједници држаној у Плагиком дно 12. авгусга о. г. — Узила се на знање извјештај катихете Гр. Живк. о понашању и успјеху српско-цравославнијех ученика на кр. нижој реалци н иреиарандијл у Петрињи; те закључено, обзиром иа велики број ђака предложити кр. земаљској влади. да нареди носебну ексорту за реалце, а носебну ва препарандпсте. — Исто тако узима се на повољно зиање пзвјештај катихете Ад. Мужд. о владању и уеггјеху Срба ученика на кр. реалној гимиазијн у Раковцу (СагМасИш). — М. Ц. С. наређује обнову постунка нротпв бившему јеромонаху У. П.; — остаје сепринрвашњемрјешењу, те да се ремонструје против одлуци М. Ц. С. на основу §. 2. конснсторијалне системе. — Канелану кичком М. Борићу повјерава

се администрација уиргшњене парохије у Могорићу. а опслужпвање капеланије у Кику предаје се сусједном свештенику Т. Т. — Намјесник 11. Грба пзвјештава, да је .у Колавнћу једногласно нзабран нарох требпњски Душан Малобабић; — пзбор се иотврђзје; дојакошњн администратор коларнћки Б. 1Ј. нремјештава се на адмииистрацију парохије Боројевићке, а опслуживање парохије трсбињске повјерава се сусједном канелану Јаковићу у Сјеничаку. —Избор свештеника Милакаре, који је једногласио у Драгојевићу за нароха пзабран, нотврђује се, дочим се одбнја уток свештеника Р. Дапчевића, управљеи на МЦС. протпв овдешњем ријешењу, којим је из кандидације пскључен. — Исто тако се потврђује пзбор свешт. Милпћа, који је у Стинаиу једногласно нзабран. — Унућује се нарох Рпјечки прота Ј. Шорак, који проти својем евентуалиом умировљењу протестује, да због сокачкијех разговора областииа не