Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

В р . 40.

вора, јер се претпоставља, да она заузима читав иростор. 2.) Физичиа иривлачна снага не може проузроковати дељење материје на иоједпна тела; јер се нретиоставља, да је материја у газовидном стању једнако раширена у иростору, дакле се сви атоми на све стране једнако јако нривлаче и с тога ни један се не може мицати и другом приближити. В.) Еемијску привлачну снагу поједини атоми нису могли једно на друго проузроковати, јер смо претпоставили тако стање газовидне материје за првобитно, у којем поједини саставни делови њени беху невезани једно поред другога, или као што технички израз гласи, беху у стању спољне дисоцијације. 4.) Промена првобитне масе снижавањем температуре могла би се догодити, кад би се она газовидна маса налазила у хладнијем простору или кад би гурнута била на хладнију масу, и при том виша температура њена пала. Али ми смо претпоставили, да је нрвобитна материја испуњавала цео простор, дакле не беше нп другога хладнијега нростора нити друге хладније масе. Према том није се могла расхладити, ако је остављена сама себи. Да се нротумачи факат, да се збиле промене са. оном првобитном газовидном материјом, које су ироузроковале постанак небеских тела, нису дакле довољне физикалне и кемијске снаге оне материје. Мора се дакле иретиоставити, да је друти ■узрок, који не лежи у магерији, ироузроковао те иромене. Који је тај узро/с, ириродна наука не можр докуччти; али она на сваки начин ие може ни иротив тота ио: диПи свој тлас, ако оогослови и философи узму за узрок вољу Божју. Из реченога још не следи, да је свет Бог створио. Ако је за испитивача природе истина, да свет у садањем свом стању није могао постати из праматерије утецајем снага, које су у самој материји, остаје још двоје могуће: или је материја у оном ирвооитном стању била од вечности и само иромене, које се с њоме збиле и ироузроковале садање обличје свемира, дотодиле се утецајем снате ван матери.је или је и сама материја аостала услед ове нематеријалне и надматеријалне снаге, дакле од ње створена. У ирвом слу-

чају Бот би био само уређивач света, у иоследњем случају и творац. Која је од ове две иретиоставке иравилна, не може се од• лучити нч ириродно-научном иуту, баш с тога ни ириродна иаука не може ништа иритоварати, ако библија учи да је Бог створитељ света, и ако философи означују за наш ум неизбежну теорију ту, да је свет створило свесно и слободно духовно суштаство*. Да свет у свом садањем облику није од вечности, него да има почетка, доказано је новијом природном науком на основу тако зване механичне теорије топлоте још на други начип. Топлота, која се налази у ком телу, шири се на све стране, и ако се тако утрошена тонлота на ма који начин неирестано не замењује, то тонлота у дотичном телу опада, или као што се обично изражавамо, тело се хладп. Сунце, звезде стајаћице и све друге сићушне звезде, које се виде на небесном своду као у магли — Ке1)сН'1секе — јесу усијана, дакле изванредно угрејана тела. која зрачењем у васиони непрестано губе топлоту. Како васиона има врло ниску температуру а сунце и остале стајаћице су врло мале према њој, како се у васиони потрошена топлота не накнађује увек у довољној мери, да се губитак накнади, то мора топлота у сунцу и осталим стајаћицама све већма опадати и оне ће се временом исто тако охладити, као и планете, које пређе такођер беху усијане, те се због много мање величине своје већ охладиле. Па ма колику замишљали тоилоту стајаћица, она није неисцрпива и доћи ће време, и ако тек после много хиљада година, када ће ова топлота потпуно бити израчена и стајаћице охлађене. То време било би већ данас, да је зрачење топлоте отпочело за онолико година раније, колико ми још времена донде имамо. Свакако трошење тоилоте сунчеве и стајаЛица не траје веЛ бескрајно времена, јер би се тоилота њихова, будуРм да није бескрајна, одавно исцриела; ирема том садагињи свет не може бити да иостоји веЛ од бескрајнога времена, дакле имао је иочетка. (Свршиће се). * Нићег о. с. стр. 187.

Ф