Srpski sion

Б р . 43.

„СРПСКИ СИОН."

С тр. 681.

чистијом и најсавршенијом жртвом, нема у ееби какве нечисте иримесе. Употребљавање воштаних свећа и чистога јелеја у храмовима има, дакле. свој оенов и почетак у дубокој древности. У староваветној скинији горили су жишци пред Господем, 4 а молитвена горница св. апостола Павла, у којој су били сабрани ученици Христови. била је осветљена многим свећама. 5 У Ш. и 1У. веку биле су воштане свеће у општој употреби. Епискои картагеиски Менсурије , при поласку свом у Рим, иредаје старешинама, међу другим црквеним предметима, и два светилника. Блажени Јероним и св. Гриторије ботослов сведоче, да је употребљавање свећа био благочастив обичај хришћапа и нридају му тајанствено • значење. 6 Па то спомшве и св. Гриторије Назијанзнн, 7 Гриторије Лискир Теодорит, 9 Јован Златоусг 10 и други црквени оци. А у законима императора Јустинцјана [] и дотмату васеленскот сабора 12 види се важност и цел чисте воштанице у цркви православној. Симеон Солунски , црквени нисац нрве половине ХУ. века, означио је вредност чистога пчелинога воска овим речима: „ Восак што та ири ^осимо и иалимо, као тело само ио себи чисто, означава иашу чистоту и искреност којом та ириносимо; восак, као тело на којем се моту отиснути иоједини иредлгети, означава иечат или знамење /срста, који се ири крштењу и мироиомазању иолаже на нас; восак, као тело мекано и зтпдно за умекшање, означава нашу иослушност и тотовост на иокајање; восак, сабран са мирисних цветова, означава блатодат св. Духа; восак, састављен из множине цветова, означава иринагиање свију хришћана,; восак, као тело које се иали, означава јестаство наше очгииЛено божјим 4 2. књ. Мој. 30, 8. 6 Дела аиост. 20, 8. 0 Слово па св. Крегценге. 'Гворенш еиит. Отцовђ, издашљш прп Моек. Дух. Акад. т. Ш. стр. 321. 7 Слово о Кес. т. 1. етр. 109. 8 Жкзнђ Микринм. т. II. стр. 201. 9 Кн. 5. гл. 36. 10 Бес. 4. на поел. к Јевр. стр. 736. 11 Кормчан. гл. 42. 13 Др. Никодчм Милаш. „Зборник иравнла", стр. ХХХХ1,

отњем; и наиослетку восак, у којем тори отањ или сама та светост која иостојано тори, означава сједипење и спату у узајамној нашој љубави и миру" . 13 Овом прекрасном символичном значењу чисте вошганице у православној цркви, иротиви се најновији обичај, по коме, у неким нашим нрквама, горе свакојаке свеће. Неке од тих познамо у трговини под именом „и арафин", „церезин и ~ и т. д. Све те свеће сачињене су из којекаквих нечистих иримеса, каменот утљена, нефтаних остатаки, торфе, австријске смоле (озокерита) и др. Ето камо је пеке људе довела спекулативна мисао њихова ? ! Црква паша, с правом. није дозволила, и данас не дозвољава, при богослужењу и другим свештеним чинима употребљавати свеће које пису начињене из чистог пчелиног воска. Она то чини да сачува благочастиви обичај древности, чистоћу учења, светост ираве Христове цркве, оригиналност и консерватизам, којим се данас Богу хвала — само православље дичити може. Е, али ако се ипак деси да који од браће свештепика пренебрегне дужност чувара православља у својој цркви, онда је дакако могуће и то, да у таквој цркви не горе чисте воштанице. Ми, за сада, прелазимо мирно преко тога, јер држимо, да ће се окајати стари греси, а нових да неће бити. 81а1- рго гаНопе уо1ип1ав! У новцје време устадоше архијереји нравославне руске цркве, да избаце из својих храмова иечисте и ФалсиФиковане свеће. У указима изданима народу и свештенству, строго је забрањено доиосити у цркву свеће приуготовљене из тако званог ,,жидовскот воска"М Један од тих архијереја, у беседи својој, вели иароду: „Ви кунујете на трговима такве свеће и носите их у храмове, а не знате да прино сите жртву нечи-сту , и по томе Госиоду неутодну... Свећа која има гадан мирис и која се дими, иросура нечиста и вино 13 Новал скрижа.њ. Гл. IX. §. 3. стр. 35. 14 Черниг. духов. консисторглИ. дек. 1874г.; Ц. 0. В. бр. 135, 1881. г.; То6олђск . Еаарж. В 1ј4. 1882. г.; Церк. В$ст. 1882. г. бр. 2.; Нижегород. Еиар. В1;д. бр. 11. 1886. г.; Церков. ВЈјст. бр. 34. 1886. г.; Новгород. Еиарх. Вђдом. бр. 2—3, 1888. г.; но делу Александра Усинина.