Srpski sion

Б р . 44.

„СРИОКИ СИОН."

Стр. 701

протојереји: Васа Николајевић и Димитрије Руварац, јеромонах Сергије Попић, протођакон Жукијан Богдановић и |акон Георги.је Видицки. На парастосу је говорио протојереј и парох земунски Димитрије Руварац у спомен покојнику, излажући живот и рад његов потанко и документарно и у тако јасним потезима, да је тиме свако дошао до уверења онаког, какво смо и ми налред изрекли. Говор овај је и штампан п ми га сваком препоручујемо, јер ће из њега свако дознати праву истину о митрополиту Вићентију Јовановићу. После овог свечаног парастоса био је заједнички обед у манастиру. Пошто је учињен мали спомен над ко.ђивом , посвећеном слављенику тога дана митрополиту Вићентију, архимандрит Иларијон Руварац је, наноменув у кратко али јасно и гласно и одлучно велике заслуге митрополита Вићентија Јовановића, као најродољубијег и највећег устаоца за цркву, свештенство оба реда и најзаслужнијег митрополита од свију пре и после њега, захвалио се у име свега свештенства Његовој Светости патријарху српском Георгију, на делу које је данас достојно свршено желећи му здравља и дуга живота да може све своје племените смерове, који иду на корист цркве и народа, тако извести, као што је данашње славље нзвео; за тим је Његова Светост патријарх Георгије захвалио се г. Димитрију Руварцу што је у говору своме тако јасно обележио живот великог српског јерарха и на основу аукторитативних извора заслужно прославио име његово, и што се и он много трудио, да до данашње свечаности дође. После овога је г. Жсидор Ћирић, народни тајник, у врло занимљивом

говору допунио на основу извора, који су само њему до руке могли доћи из карловачке архиве, живот покојног Вићентија Јовановића и унео у тај живот још више светлоети, тако да је с једне стране милина била слушати заслуге митрополита Вићентија за цркву и народ а с друге опет стезало се срце од туге при помисли, да се на таквог човека могла бацити љага издајника и вероломника, и ми се надамо, да ће г. Исидор Ћирић, који је тако одушевљено и са љубављу знао приповедити неке црте из живота покојникова, изнети пред српски свет и све друге податке, који му на расположењу стоје а који ће по занимљивости п вредности својој још више послужити правој истини о животу и раду митрополита Вићентија Јовановића. После тога са општим признањем саслушаног подужег говора, који је завршен и опет са жељом да Бог поживи Његову Светост, који је показао да зна да цени и штује заслуге великих претходника својих, разрешен је обед и мало по том, пошто су Његова Светост и високопреосвећена господа епископи отнутовали, разишли-су се и сви остали гости утешени и задовољни, што су учествовали у акту пијетета према једном од најзаслужнијих до сада митрополита српских. Блажена сени великог јерарха, опрости неукима, што ти окаљаше живот — историја истинска, непристрасна сриска историја је забележила твоје име међу прве синове народне, она ће оценити вредност дела твојих и проносиће ти име док је траје, а народ српски ће се захвално сећати великог јерарха свога Вићентија Јовановића, коме нека је слава до века! м.

Г1РАЗНИК СЕНИЦА У ЈЕВРЕЈА. 0 руског нревео Ђор^е пл. Бота, свештеник јарковачки. (Свршетак)

>Л Ј - ,С

[ рвосвештеник полагаше руке својс наЈарца отиуштења, као символ тога, што на њега меће грехе целог Израиља, после чега јарца тога одводе у иустињу — ненасељену земљу, где и угине, еимволишући тиме, да еу греси целог Израиља, које је нонео собом, угинули, нестали. И тако Јевреји мишљаху, да су измирени са

Богом на празник ееница. Они беху не само потнуно задовољни са евачнм земаљским, већ и савест нм беше потнуно мирна и сиокојна. Од свију радости, које може човек осећати, нема веће од снокојне и мирне савеети. Ако за деветодневно!' покајања следоваше иразник очишћења, то је за даном очишћења неизоставно