Srpski sion

Е р . 45.

„(ЈРНСКИ СИОН."

носни но законом државним зајамчену автономију српскога народа у земљама круне св. Стевана, убитачни за православни српски народ у краљевини Угарској, сиојени са новим теретима финанцијално ослабљеног порезовника, штетни за огроман део државних грађана, непогодни за мир и ред у држави. Исто мишљење и уверење дели дословце и онај део православног сриског свепггенства у митрополији карловачкој, који живи и ради у краљевинама Хрватској и Олавонији. И он, везан са браћом својом у краљевини Угарској .јединством вере и крви, јединством црквенога и народнога живота, а и везама држављанским, не може а да дубоко не осети штету која прети православном срнском народу у краљевини Угарској, заједничкој вери и црквп, заједничкој имовини свега православног српског народа у земљама круне Стеванове, наиме његовој законом ујамченој автономији, иа осећајући и предвнђајући ту штету, не може а да не даде од себе знака противности спрам намјерених црквено-политичких рефорама. Стојећи тако једнодушно иротив споменутих црквено-политичких рефорама, које је висока кр. угарска влада засновала, представници православног српског свештенства из целе Митрополије Карловачке, скупљени на данаш њој скунштини својој, руковођени свешћу својом православном црквеном и чувством српскога родољубља као и осећајима искрене љубави спрам свега што је добро и корисно за праве, истинске и свете интересе краљевине Угарске, а тим и за све с њоме везане земље круне Стеванове, — сматрају дужношћу својом светом јавно исказати и нагласити противност своју свима наумљеним црквено-политичким реформама, како у име свега православног српског свештенства у Митрополији Карловачкој, тако и у име народа српског православне вере, у коме оно, по божанском и државном праву, службу своју пастирску врши и у питањима вере свагда и свуда га заступа; а с тим у свези 1. изразити најискренију синовску благо-

дарност светоме архијерејском Синоду православне српске Митрополије Карловачке за одлучну његову изјаву, коју је у питању често споменутих црквено - политичких рефорама у представкама својим од 9. маја о. г., и иревишњем Престолу и високој кр. угарској влади поднео, молећи уједно чланове светога архијерејскога Синода најпонизнпје, да сав свој уплив и сву снагу своје речи уложе и на месту законодавства, не би ли се како, помоћу Божјом, одклонила велика опасноет која прети православној хришћанској цркви и нравославном српском народу у краљевини Угарској; 2. изразити дубоку благодарност високославном саборском одбору, што је, ставивши се на становиште светога архијерејскога синода, у заступању православног српског народноцрквеног сабора, подигао глас свој, у представкама својим од 12. јуна о. г., пред превишњим Престолом и пред високом кр. угарском владом, у интересу очувања неповређене автономије православног српског народа у краљевинама Угарској, Хрватској и Славонији; 3. православно српско свештенство у Митрополији Карловачкој сматра се обвезаним радити у смеру показаном му од светога архијерејског синода и високославног саборског одбора свим законом дозвољеним средствима, те признајући се солидарним са свима осталим држављанима, који против наумљених црквенополитичких рефорама на законити начин војују, оно ће и само у тој борби учествовати и сав свој уплив употребити да и чланови његове цркве у такву борбу приступе; 4. Главни одбор удружења православног српског свештенства у Митрополији Карловачкој упућује се, да ову изјаву скупштине јавности преда и горње закључке изведе, односно извести настоји, исто тако да у име свештеничког удружења употреби све што му се учпни згодним за осујећење високом кр. угарском владом наумљених црквено - политичких рефорама. & ф Ч