Srpski sion

Стр. 52.

„СРПСКИ СИОН."

Вр. 4.

средства једнога човека. За све то треба да се покреле дарежљива рука целога народа, па у п.ега да улажемо: ко капом, ко шаком. Фонд „Св. Саве", намељен школи народној, треба да пам је мио, као што је Србипу мио сномен на Светител.а Саву. Нека нам буде ризница народнога блага, којим ће се — дај Боже што нре — поСлава му

дизати огњишта просвете по свима крајевима паше митрополије, уз топлоту којих ће пам школа пропевати — својим духом, својим животом. Основател.у тога Фонда, са темел.а гг.еговога кличемо из срца благодарног парода : да живи велики доброгвор народни, да живи ирејемник СгратимировиИа, да ЖИВИ Патријарх српски Георгије Бранковић!

и хвала

Ј.

ОТШЋАНСКО, А НАРОЧИТО ПРАВОСЛАВНО МИСИЈОНАРСТВО У КИТАЈСКОЈ ЦАРЕВИНИ.

Саопштио Владимир ДимитријевиЂ, студент богословије.

једном од преклаљских бројева „ Истично - азијскога Лпјда " изашао је и један ванредно занимљив чланак о рускоме масијонарском раду у Еитају (Кинеској). 1 Како се у нас слабо и знаде што о миси.јонарству православне цркве, држим, да не ће бити на одмет, да тај чланак нрикажем читаоцима цењенога „Сиона" у целини, тим пре, што се у нас до тога. азијскога листа не може ни доћи. Али да би ствар што више добила целине и округлине, покушаћу, да ма и у летимичним гамо потезима насликам претходно мисијонарски рад у Китају прво римокатоличке, а за тим протестантске цркве. 2 1 Оег 0 е 4 а 81 а д 8 с ћ е ЕЈоуД, Ограи Шг сИе (1ен {8сћеп Шегеввелш 1егпеп ОзЦп, VII. Јаћг§ап§, 8сћап§ћа1, 21 ОсЈоћег, 1892., 3. (стр. 38—40): I) \ е §■ гјесћ18сћо г 4 ћ о (I о х е М1 8 8 1 о п 1 11 0 ћ ј п а. 2 Осим многих већих немачких црквених историја (н. ир. I. С. Б. б1е8е1ег, К. Наае, Аи§. ЈјГеапЛег, К. Е. Надепћасћ, Н. Р. Сгиегјске, I. Н. Киг4г, I. -То8. 1§п. ВбШп§ег, Т. А1го§, Хау. Кгаиз, I. Нег§епгб(;ћег, и т. д.), где се овс ствари налазе обично под натписима МЈ8810П8§еве118сћаДеп, Не1с1ептЈ8810п, МЈзвЈопзШаН^кеН, и т. под., упућујем овде још и на ова дела: С. 8. В1итћаг(Ј1, Уегбисћ е1пег а]1§ете1пеп М18810118§е8сМсћ(;е (Тег Шгсће СћпбИ, 2 'Гћ. ш 5 В(1., Вазе!, 1828 1Т.; В1ишћаг(14, НапсШисћ <1ог М18810и8§е8оћ'|сћ1е и. М18810П8§ео§гарћЈе, 3 АиИ., 2 В(1., 84ии§аг1, 1862, и Сћг. Н. Ка1каг, СезсћЈеМе <1ег сћибШсћеп М'1881011 ип4ег (1еп НекТеп, 2 ВД., аиз (1ет Бапјвсћеп у. А. Мкћекеп, (КиегвЈоћ, 1879. 1. — Будо-ли ово кога још већма занимало, навешћу на дотичним местима и дела, ко.ја се баве специјално римокатоличким и специјадно иротестантским мисијонарством. — Ја сам сс овде аного користио и литограФисаним уџбеником (липско издање),

Римска је црква јако осетила огромни губитак својих чланова, што га је претрпила оцепљењем протестаната. То ју је нагнало, да потражи накнаде у свима оним незнабожачким државама, куда је само доспевало оружје победоносних римокатоличких држава и реч трговаца римокатолика. Силно јој оруђе бише у томе разни калуђерски редови (Доминиканци, Францишканци, нарочито Језуитс и т. д.) и многобројне друге мисијонарске установе и удружења. Од свију ових нанодимо само две најзнаменитије установе. Прва је позната СопдгедаИо (1в ргорадапАа /гс1в, или једном речју: ргора^ап&а, коју је 1622. засновао папа Григорије IV. То је нека централистична врховна унрава, нека куријална власт римскога мисијонарства. Папа Урбан УШ. спојио је са пропагандом још и један семинар за будуће мисијонаре, где се иде нарочито за тим, да уђу деца свију народа на земљи, како би носле у својој рођено.ј отаџбини тим успешније моглп порадити. Штампарија тога, „срца свеколике римске мисије" удешена је за свеколике језике на свету, за које, осим Библије, спрема још и нужне бревијаре, службенике, молитвенике, уџбенике, и т. д. 3 — Друго је друштво тзв. РИсриздепоззетсћаЦ, замисао ђакона Сои(1пп-а, основано године 1805; потврдио га је напа Пије УП, год. 1817. И ту се спремају будући мисијонари. — Новац за мисије скупља највише -што га је за сво.је слушаоце написао мој уважени нроФесор црквенс историје, високоуч. г. Јевсевије Поипвиб. В. ошпирније: 0. Мејег, Н1е Ргора§ап(1а, јћге Ргоушгеп. и. Шг Весћ1, 2 В<1.. 0Тб1(;1п§'еп, 1862.