Srpski sion

Бр. 4

„СРПСКИ С ИОН."

Стр. 55.

значило не благодет закона, него, но речима кардинала П1ла,уха, — „насиље закона". А насиље закона ни једног не урађа миром. „ Црква сваку везу, која није у црпви ио ритуалном ироаису склоиљена, не сматра иа брак, нето за конкубинат и .* То учење црквено и гледиште њезино срасло је са душом и савешћу њезиних вернлх. То је учење и гледиште религиозно-моралног осведочења сваког нравославног хришћанина. Утврђено и образовано вековима«, прелази с оца на сина, као и друга многа душевна и телесна својства родитељска. Оно је већ урођено и не може се ућуткати ни ижљебити љуцким законима, јер је души хришћанској самим Богом дано и осигурано. И кад државна власт налаже, да православни хришћанин склана везу, коју он конкубинатом сматра, а која му међу тим осигурава све грађанске последице, које .је имао до сада само црквени брак, а које од сада имао неби, зар онда то није насиље, које се чини његовој вери, његовом религиозном осведочењу и моралном схваћању ? Јесте. А може ли насиље духовно уродити душевним миром; вређање религиозне савести верским миром ? Не. А кад се држављани и православне вере буду покоравали закону, — од којега нас све Бог сачувао — а који му то налагао буде, чиниће он то из дужног респекта према закону, али то не значи, да ће у души његовој бити све у миру, да ће му вера, осведочење, савест и нонос хришћански и морални бити задовољан. Закон државе, која јамчи за слободу вероисповести, не би требао перхоресцирати и ирезрети верско осведочење својих држављана, Државни закони треба да имају своју санкцију и у религиозној савести држављана, кад регулишу одношаје верске и црквене, кад се тангпрају и самих догмата црквених. Изјаве министарске, учињене у сабору, наглашују истина, да наумљене реформе не тангирају религиозне моменте, да не вређају догмате и да се не стављају у протуеловље с' вером,- али те се изјаве нотиру сасвим законском оеновом о облигатном 1'рађанском браку, а да не спомињемо п рецепцију Јевреја, ио којој би дозвољено било хришћанину прећи и у не-хришћанство. * Предотавка сриског иравославног Еиископата.

Или, зар одузимање црквеноме браку сваке ]. најмање грађанске важности и нравоваљаности пред државним законима; или нрокламовање грађанског брака за једини пуноправан и легитиман брак; или одузимање цркви природног, историјског и божанског јој нрава, надлежности њезине у брачном законодавству и судству, — није, зар, тангирање религиозних момената, вређање догмата, протусловље са вером?! Несумњиво; флагрантно. Или је то само тангирање цркве; борба иротив црквене власти? И то је; али и оно ирво. Јер вера, догмати и религиозност, не дају се оделити од цркве, јер ова је чуварица и надлежност за њих. Ко се бори против јурисдикције црквене, постављене и освештане Основатељем цркве, историјом њезином и на овој основаним правима, тај се бори и против учења црквеног, а но томе и против религиозног осведочења и савести оних, који то учење исповедају. Горње министарске изјаве оснивају се, сигурно, на протестантизму; на његовом. становишту и учењу, но којем: брак није тајна, а држава све и сва. Но у држави, у којој влада елобода вере и закон признавања вероисповести; у земљи, у којој слобода хоће тако да се надме, е ће хришћанину бити слободно постати и нехришћанин; у таквој либералној, толерантној и модерној држави и земљи, тек нико, ваљада, не мисли наметати, коме год, иротестанске појмове о браку, цркви и њезиној јурисдикцији! Ми их одбацујемо увек, а од државне власти имамо ирава очекивати, да ће се оканути уверења, по којем би као требало, ради ттојмова једне у мањини вероисповести, и на основу њиховом, вређати верско учење вероисповести, ко.је су у тако огромној већини, а донашати законе, који би убијали слободу вере и савести толиких држављана. Но у мотивацији законске основе, радо се истиче баш државна иотреба закона о облигатном грађанском браку. Та потреба не ностоји никако. Јер, у колико држави треба н припада јурисдикција у брачним питањима несуштаственог дела брака, у толико је она већ ужива. Треба ли државним законом регулисати још које такво нитање у брачном законодавству или судству, и то