Srpski sion

С тр . 722.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 46.

бивши стрелама устрељан. Из целе његове који ће та исцелити и обрадовати спасењем душе не само његове, но и свију оних, који су му своји. Није нрошло много времена, а то се обећање испунило. Иосле васкрса ИсуСовог и вазнесења на небо, Тома, један од дванаест апостола, Богом упућен, опреми у Едесу Тадију (Јуду) једнога од седамдесет ученика, да тамо проповеда и благовести науку Христову. Тада је Тадија извршио над Авгаром оно, што му је Спас обећао. Ја ћу изнети и писмену сведоџбу о томе, што се нашла у едеској архиви, а Едес је у оно време био чувен, данас Урфа или Рогаис. У тој архиви чувани су записи ранијих времена и белешке за владе Авгарове, који заслужују да се намте. Па ту се нашла и поменута сведоџба, сахрањена од онога доба до данас. Али што не бисмо прочитали сама иисма која сам добавио из поменуте архиве и превео са сирског језика? Копија писма што га писа цар Авгар и посла Исусу у Јерусалим преко скоротече Ананије: „Авгар, владалац едески, поздравља Исуса. благог Спаса, који се јавио у јеруеалимској околини. Слушао сам за Тебе и за Твоја чуда, па и за то, како исцељујеш без лекарства и трава. Казују ми, да слепцима дајеш очи, да хромима дајеш здраве ноге и да проказане чистиш од нечистоте; да изгониш из људи нечисте духове и демоне; да исцељујеш застареле болести, па и саме мртве у живот да повраћаш. Кад сам чуо за све то, рекао сам у својој памети једно од овога двога, тојест: или да си Бог и чиниш то сишав с неба; или да си Божји Син, кад си властан да чиниш такво што. Па с тога само ми се каже да ми те ваља молити — што и чиним овим писмом: ноходи ме и исцели ме од болести која ме троши. И то сам чуо да Јудеји вичу на Те и мисле Ти досадити Место где ја живим, мало је али часна варошица, ту ће бити за нас двојицу онолико места колико нам треба." Ево шта је и како је писао Авгар, кад га је тек мало обасјала божанствена светлост, Сад да чујемо шта је отписао Исус Авгару. То писмо није дугачко; мало је речи али су пуне силе и снаге. Ево га од речи до речи. Одговор Исуса, послани Авгару по скоротечи Ананији: „Ти си блажен, Авгару, што поверова у мене, а ниси ме ни видео. Јер стоји написано

о мени, да ме неће признати ни веровати они, који су ме видели па се том вером спасли. Што се тиче твоје писмене молбе, да ти дођем, — треба знати, да ми је ирече, да овде извршим све што ми је норучено и због чега сам послан, а после да се узнесем ономе који ме је послао. Кад се то збуде, послаћу ти једнога од мојих ученика, да те исцели и опрости те болести и да обрадује животом и тебе и оне који су око тебе." Уз ова два писма налази се прибележено сирским језиком и ово што иде. Пошто се Исус узнео на небо. пошље Тома апостола Тадију до Авгара, а Тадија је био један од седамдесет ученика. Тадија дође у Едесу и одседне код Товије, сина Товијина. Кад се прочуло да је ту и да чини чуда, онда потсете Авгара и кажу му: Дође апостол Исусов, као што ти је обећано у писму, рекав: пошто се то збуде — пошто се узнесе на небо послаћу ти једнога од мојих ученика, да те опрости болесги. Одмах дакле дозове Товију, код кога, је одсео Тадија, па му рече: Чујем да је код тебе некакав човек из Јерусалима, у кога је нека особита моћ, те врши чуда и лечи болести именом Исусовим. Товија му одговори: Добро си чуо, господару; истина је, у мојој кући седи странац и чини чуда. Доведи га к мени, рече Авгар. Товија се врати и рече' Тадији : Звао ме је напт господар и рече ми, да те водим к њему и да га исцелиш. Да идемо, одговори Тадија, јер сам к њему управо и послан. И тако сутра дан у јутру новеде Товија Тадију и дођу к Авгару. Кад уђу у собу застану Авгара и око њега старешине земаљске. Чим је Авгар угледао Товпја, учини му се као да с Тадијом улази нешто необично, па за. то му се поклони. Старешине се зачуде томе, јер за њихове очи не беше уз Тадију ничега необичнога. Авгар упита Тадију: Ти ли си ученик Исуса, Сина Божјег, који ми рече, послаћу ти једнога од мојих ученика, да те опрости болести и исцели и да обрадује животом и тебе и оне који су око тебе? Тадија му одговори: Ја сам послан до тебе за то, што си показао да имаш тврду веру у Исуса, који ме је иослао. Ако Га будеш још већма веровао, то ће се према јачини твоје вере испунити све жеље срца твога. На то ће рећи Авгар: Ја Га верујем тако крепко, да сам готов с војском поћи па истребити Ју-