Srpski sion

О тр . 728.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 46.

док се скупи народ. Затијем сиђе међу народ, учаше га, проповиједајући о царству небеском и лијечаше болне. Дан се примидао крају, сунде већ почело залазити на западу за нланине, а народ се једнако не мицаше, као да га прикова глас и светиња учења Христова. Након кратка сумрака, какав је обично на истоку, почео се и мрак хватати обавијајући, далеко од људскијех станова, гладне путнике, који заборавише у одушевл^ењу своме и на најнужније животне потребе. Учениди се побојаше, да се тај дан не докона каквијем несретнијем догађајем, који би могао дати повода крвнијем непријатељима учитеља њихова, па да и опет нападну на њ'. Но Христос иредуприједи бојазан њихову саучешћем својијем, споменувши сам Филипу тешки иоложај, у коме се налажаше народ. Почеше да се савјетују. Да се купи ма залогај хљеба за свакога од толико народа, не би дотекло у најмању руку ни двјеста динара; али све да имађаху у својој онштој благајници толико новца, немаху кад да покупују све што је потребно Андрија спомену, е има у неког дјетета пет" јечмепијех хљепчића и двије рибе, но то је ситница о којој не бјеше вриједно говорити. Али Христос рече сасвијем мирно: „џосадите људе." Чудећи се, и ишчекујући штогод ванред'нога, рекоше апостоли народу да полијеже, као на част, по бујној трави, која у то пријатно јесенско доба покри подножје планинско. И Спаситељ ставши посред гостију својијех и радујући се милосрђу које ће ето сад учинити, нодиже очи своје к небу, принесе благодарност, благослови хљебове, разломи их на парчад и даде ученидима својима, да их иодијеле народу; и рибе двије подијели свима. Бјеше то скромна, али довољна, а за гладне путнике чак и дивна вечера. А кад се сви наситише, онда Христос заповједи ученицима својима, да покупе остатке, како не би отишли у штету, хотећи им показати не само оно што, се заиста збило, већ их и очигледно поучити, е се чак и чудесна моћ не може никако истрошити у божанственом домостројитељству. Будући је пак полијегао "народ лијепо у редове, виђаше се, е је туде нахрањено око пет хиљада људи, не бројећи у то жене и дјецу, на ипак напунише послије тога дванаест котарица са онијем, што се не потроши.

То чудо бјеше од необичног утјецаја. Оно се баш нодудараше са назорима о очекиваном Месији и народ поче говорити међусобно, е је то несумњиво „ онај иророк који треба да до^е па свијет", — примиритељ благослова Јаковља, звијезда и скиитар видјења Валамова, пророк сличан Мојсцју, коме ће се могуће покорити Илија, обећани предсмртнијем обећањем древнога пророштва, могуће сам Јеремија, који дође да нокаже тајно мјесто гдје се налази ковчег, Урим и свети огањ. Христос примјети то силно узбуђење, а и опасност, да би се могло то народно одушевљење изврћи у насиље, а и ускорити смрт његову тијем, кад би народ јавно устао против римске власти и покушао њега нрогласити за цара. Он видје такође е и ученике његове обузе та.ј свјетски и опасни осјећај. 'Гек одлучност могаше уклонити онасност. Користећи се својом влашћу, заиовједи он својијем ученицима да посјеДају у лађу и отисну се прије њега јевером према Капернауму или западној Витсајиди. У томе мораде се Исус донекле силом послужити, јер је ириродно да га не хтједоше они оставити сама посрјед одушевљена народа на пустој обали, а хтјело им се да остану ту, јер им се чињаше, као да је он намјеран, да учини штогод великога. С друге пак стране беше и њему лакше отпустити народ, кад види, да он шаље чак и најирисније пријатеље и ученике своје. И на тај начин пође му за руком, кад се већ сасвијем смркло, да кротко и постепено склони народ на одлазак, а кад се сви, сјем неколицине најодушевљенијијех, разиђоше својијем кућама или караванама, остави он изненада заостале, и одмичући брзо од њих, попео се на врхунац горе, да се тамо моли у самоћи Он осјећаше, е настаје страшан и свечан прелом у његовом животу на земљи, и у оиштењу са својијем Оцем небескијем хтједе ојачати душу своју за тежак рад који га сутра очекује и против незгода, које ће га стизати унаприЈед. II прије проведе он у горској самоћи ноћ у молитви„ но онда бјеше то у очи избора својијех милијех апостола .и у очи почетка свог дјеловања, за које говораху сви предзнаци да ће бити сретно. Но са свијем други осјећаји обузеше сад великог ирвосвештеника кад се иењаше по каменитом ггијењу на тај величанствени горски жртвеник, који као да га узносаше у ноћном храму ближе