Srpski sion

Б р. 6,

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 87.

ђено у духу. А како ни смрт неће моћи таманити тада никога. онда је и расплођавање постигло крај свој. Неће тада бити више узнемиривано оним органима, које св. Апостол назива трбухом. А оно што Апостол назива телом, то је онај органски строј који је за бесмртност опредељен, помоћу кога човечански дух уздиже телесност њеном Отворитељу. С тога и нрипада тело Господу, јер је Господ глава свију људи, као што и Господ припада телу, кога кроз нричест св. Евхаристије још овде на земљи приправља и одхрањује за небески живот. Јесмо ли једном (као што Апостол каже) одложили облик земаљског човека, онда ћемо се обући у облик небеског, или ћемо иодобије његово нримити у онај час, кад се со слако!« но други пут објавио буде. С тога и јесте тако важна она опомена коју шаље аиостол Павле Тимотеју, правоме сину у вери, а која гласи: „Опомињи се Господа Исуса Христа који уста из мртвих, од семена Давидова... Зато трпим све избраних ради да и они добију спасеније у Христу Исусу са славом вечном. Истинита је реч: ако с њим умремо, то ћемо с њим и оживети. Ако трпимо, с њим ћемо и царовати Ако се одречемо, и он ће се нас одрећи... Ово напомињи и посведочи цред Господом да се не препиру, које ништа не помаже, него смета оне који слушају. Постарај се да се покажеш ноштен пред Богом, као радин који се нема шта стидети, и право управља речју истине. А иоганих празних разговора клони се; јер највише номаже у безбожности, и реч њихова као живина точи... Тврдо стоји темељ Божиј имајући овај печат: позна Господ своје, и: да одступи од неправде сваки који спомиње име Господње" (Тим. П. гл. 2.). Савет овај који је дао ап. Павле Тимотеју, а крозањ хришћанској општини гласи другим речима овако: не смећи с ума ни за тренут ока да је Снаситељ као смнх чмокН?' чккји претрпео смрт за грехове свију, а тако исто за све изнео и вечни живот на видело. Из овога нам се прво и прво јасно указује основа око које се савија васколика вера и нада наша и одкуда добијамо одговор и потпуно умирење на сва питања и за васколике губитке, беде и невоље у садашњем животу; а друго упућујемо се да пазимо на ону задаћу овог земаљског живота, која му за суш-

тину служи, јер од ње зависи судбина будућег живота нашег. Судбина та састојаће се у том што ће бити одлучени они који се не хтедоше поправити од помилованих; деца велијалова од де.це Божије; блажени — на којима почива благодат спасенија, од грешника — који су ту благодат одбацили и речју и делом од Бога се отпадили. Па како ће сваки примити награду по делима својима, то онда не може пасти у део благослов Божји грешницима који проводише безбожнички живот, јер га они у осталом као синови мрака несу ни тражили. Савршени мир и вечита радост, преображење телесног живота кроз славу, може се само од Бога јединог нолучити; проклетство пак као зло не зависи ни мало од свете воље Божије. него оно лежи у самом отпадништву од Бога, дакле рађа га сама кривица. А суд ће изрећи скша т* лок-кчккТи, јер му је ту власт дао отац небески Сви морају ускрснути или повратити се у телесно биће. Но преображена тела праведничка узвисиће се у вечитој младићској свежини у светлост и слободу духа; дочим ће у грешницима осгати стара борба, а помрачени, немоћни и грозно пакосни дух биће привезан уз тело, које ће бити огледало беде и јада његовога. И са страхотама овог овако здробљеног, за навеки поквареног, демонског бића не могу се ни близу сравнити оне страхоте и напасти које је Мојсеј отиадницима у народу своме као казну означио. И неје бадава наређено да, уз топле жеље и благослове, и те претње н угрожавања у облику песме и до нас дођу. Полет и мелодија те песме упливише на човека неодољивом снагом, јер лењивца креће на посао, потиштеног узвишава, тужног разведрава, а бојажљивца чини јуначним. Тај релиђијозни спев — који се у свима крајевима света под именом „псалама" чита узноси до небеске љубави, укрепљује клонула срца, растерује незадовољство и сумњу, потстиче оданост; к Богу, снажи и укрепљује вољу на свако добро. А да и света наша црква све то тако исповеда и ироповеда — покрај силних доказа из црквених књига — доказује нам и она дивна ускршња песма, коју верни нрипадници Христови, оружанп непоколебивом вером и бла-