Srpski sion

С тр . 184.

„СРИСКИ СИОН."

Б р. 11 .

нак школе папосе, као и о карактеру све- ј тосавских свечаности, мора висока кр. :>,емаљска влада доћи до увјереи.а, да је иредмет овај од неоцјењиве педагошке вриједности, те као гакав, ди се нсти не може нротивити Г Ц)Х'У школа у опИе. а нрироди наше комуналне школе видјели смо већ да се не нротиви. Оии мора доћи до увјерења, да би свешосавскц шко.к кц стчаност за православну дјецу валш./о створтпк. кад је већ ме би било. Пи )га,јј)нео])оз.нија оозири ка школу нијесу кадрк оправдати прошивљење светосавским школским свечаностима, гдје се оие спмо могу да унриличе Противљење то бпло би нлод не обиира па нашу комупалну школу, већ алод оездушне аолнтхке и на јнеаравс/џшјег пасиља јачег снрам слабијега. Ако већ иишта д|>уЈ"о, бар школа и то баш наша ко.иуна.та школа, морала би се брижно чувати, да се не оскврии том бездушношћу и насиљем. П.иа.ио ,џшле пуно ирава, оиекивати П0В0ЉН0 ријешењс високе в. ча, (с у нашс.н питању. Влада. којој ,је па челу иреузвишени бап, гроФ Куен Хе,џрварн. неће нам хтјетн нтраведно судити, не ће пас хтјети :;а <:рце ујесшн. И овде бих пајволио :',а вршитн. али не могу. Морам још н,ешто рсћн, пе високој влади, већ другима. IV. Сигурап сам да ее не варам м да не гријешим. кад мислим и рсчем. да опозицији снрам паших светосавских свечаности по тиче и:: кола рн.иокатоличког хрвашског свештенства. За ово има доста биљега, а једап сам нашао у несиретном пе])сиФлирап.у овогодипш.е светоеавске школске свечаиости. од])жапе чнни ми се у Грђевну, но свакако у једиом мјесту баш беловарско-крпжсвачке жупапнје. Саставл.ена је слика: икона св. Саве, у.твари прквепе, сиештепик, учитсл,, дјеца, парод, једиа дјевојчнца. која нред сликом св. Саве декламује пјесму. у којој вели, да ће за Србипа ноћи, т. ј. ::а Србииа се удати. И иоштовапа нублт.а Јмасила страике нрава, листа ..НгУг|1зка". но:шва сс, да се нреда Т1 .ие,р<ти1П1Јп" о тој слпци! Напрнјед је нублпци ')'(>ј ка::аио, 1,ако је лптпја отпшла

у школу без аитања. Мислим да је овом наномеиом изражена мисао о недозвољеиости цијеле евечапостн, смјером пак ониса претсгавл.епе слике мисао о ирошивљењу истој, а нз начина тога ониса нрови])ује, да је опис зачет у глави, која је вјешта медитацијама, у глави свештеничкој. Немам ])азлога невјеровати. да се оваква елика могла видјети у грђевачкој школи. Али шта ондаУ Пи Српетво, ни православл.е, ни ев. Сава, пи светосавска литија, ни нарох, ни народ, пи дијете оно, све то није криво, ако у тој слици има можда што саблажњнво. Ко је одабрао ијесму за декламацију? Под чијим је иадзором оно дијете ту ијесму учило и декламовало? Ја мислим да је то био учигел. те комупалне школе! Други један, са још мањс тдагошког такта. могао би иза брати и грћу какву нјесму. И ренимо да баш па испитној свечаносги то учиии, зар онда да се персиФли ])а пспитна свечапост. зар да се па н.у удараV! Послије овог хајде да се баш предамо меднта/а/ији. на коју извјештач „Нгуа1бке" позива. Но гле чуда ! Одмах ми иред душевне очи излазе сличпе слике, Муж, жена, дијете, породица, отац. мати, заповијед Божја о нрел.убн, и г. д и т. д.. све то буни ме у медитацији. Појмови који су изражени у тим ријечима, често искрсавају иред дијете, дијелом у кући његовој н селу, дијелом у цркви, дијелом у школи. у живогу његовом. IIа зар је баш најужаспије и најстрашније од свега тога сномепута изрека, да ће за Србииа поћи?! Ја бих до душе нашао згоднију и нрикладпију нјесму, али ако је учитељ баш ту изабрао, пије учинио на пебо ванијући гријех. То зна и извјештач „Нгуа^вке' И једва .је вриједио због тог на ларму звопити. И баш само нодизање ларме, у овом случају, грјешнпје је од самога чина. Чип јс сигу]шо нрохујао неарн.ијеКено н без саблазии, саблазан је но свој нрилици пастала истом опда, кад је. у медитацијама увјеџбани господин. иовукао за звопо и морална чувства иублике надражио! Медитација! Пг1 баш иа светосавску свсчаност! Да чудпе ироиијс! Медитација јс њсшто добро и корнспо, кад нредме!