Srpski sion

С тр . 244.

.СРПСКИ СИОН."

Б р . 15.

Внше не Јју трпети, остале Народе ћу да прпзопем к себи, Онп ће ме — обраћенп тада Прослављатп са Оцем п Духом. . . Вечнп л:ппот подарп!>у гиима ! Данас, кад је запеса црквеиа Облпчсна преступппка радп Подрла се — п сунашце светле Смрачпло ,је н нокрпло зраке, Сагледавшп Владпку иа крсту. Израпл.скп закона зпаоцп, Фарпсејн, кп.шкевнпцп ето : Ово храм је, што срушилп јесте, Јагањац је, којег сте распелп II по томје у гроб Га предалн! Алп оп је по сопствеиој власти Ускрсао, дигао се славпо.... Немојте се варати, Јудеји! То је Онај; којп ваше нретке Па црвеном спасао је Мору И хранио у пустнп.н свагда; Он је жпвот, сјај п мнр је свету! С ноштоваљем кога све се бојн, Кога сваки род и језик ноје, Христа, Божју силу и премудрост, Ударпше по образу, лнцу, За напитак жучи су Му дали, — Ну Он тихо поднео је муке, Хотећн нас од греха да снере Крвл>у својом — из л.убави к нама. Разбојнпк је мали глас на крсту Испустио из дубине груди, А велику нашао је веру. У једном часку и тренуту Спасао се, и први је рајека Унишавши — отворио врата. 0 Господе, који сн кајање Примио му, нека Ти је слава! Данас впсп основалац • земље На водама, распет је и венац Од трња је метнут Му на главу, Оном, којн анђелнма цар је,

У лажпу Га владалачку ризу, У црвену хал.ину обукли, Њега, који облацима небо Заодева; и заушке прима, Ко у реци Јордану крштењем Ослободи Адама од греха, Жених цркве клином се прикнва, Сина Деве копљем су проболи. . . Страдан.у Ти клањамо се, Христе, Покажи пам и своје из гроба Ускрснуче, о Исусе, сјајно ! Твој, Госноде, крст је право жиће, Људима Тп и одабрана крепка, На њега се уздајући, Тебе Распетога на њему певамо.. . . Смилуј нам се, о преблаги Творче!

Слава и ниње на стиховње Великога Петка. Тебе, који одеваш се зраком И еветлошћу ка' у златну ризу, Кад је Јосиф са дрвета крста, С Никодимом скинуо Те доле, Кад Те спази мртвога и нагог, Кад Те виде: неиогребен да си, Од срца му иотекоше сузе, Кукајући зборио је тужно: Авај мени, преслатки нам Спасе! Ког сунашце мало пре распетог Угледавшп, увило се мраком И од страха и земља се тресла, А завееа раздрла у цркви; Али — ето — Ти си зарад мене Добровољно и умрети хтео! Како да Те, Боже мој, сахраним ? Каквим да Те обавијем нлатном ? Или каквим рукама да чисто, Непропадно тело Ти додирнем ? Које ли ћу запојати песме Твом изласку, Милостиви, овде ? ! Величам Ти страдања и Твоје Погребење прослављам нојући, Преузносим васкрс Твој из мртвих, И вапијем: нека Ти је слава! Ив. 1*1. ПоповиБ.