Srpski sion

ер. 21.

„СР 1^СКИ СИОН."

С тр . 351.

§• 13. Писмене радње ирегледају исгштни ироФесори (срнску — ироФвсор срнског језика и проФесор недагогије, а мађарску ироФесор мађареког јеаика и кр. државни надзорник), погрешке означе и на сваку радњу кратку и омравдану иресуду са одговарајућом оценом напишу. Носле нрегледа задаћа управитељ сазове ироФ. збор, да се узајамно известе о исходу радн.а. На овој конФеренцији дотични проФесори учине пријаву о исходу писмених радња, но не донашају решење у погледу припуштања на усмени испит. Решење ово задржава се за целокупну испитну комисију. §• 14. Усмении сиити обдржавају се месеца јуна у данима, које одреди Шк. Савет, а на нредлог проФ. збора, као и ред самих исиита. Овим испитима иретходи конФеренција целокупне иснитне комисије која, а.) већином гласова одређује коначан исход иисмених испита и изриче, који се кандидати припуштају усменом исниту; б.) одређује, код којег је кандидата потребно онширније исиитивање из појединих нредмета на усменом испиту. Ако се председник испитне комисије са већином збора не може да сложи у погледу оцене такова предмета из којег се не полаже усмени испит, може захтевати, да дотични кандидидат из унитног иредмета испит усмени полажс. Бележнике усмених испита именује председник комисије. §• 15. Онај кандидат, који је све нисмене задатке најмање на довољно израдио, припушта се усменом испиту. Који је највише из три нисмене радње добио оцену недовол.но принушта се усменом испиту но тако, да се из дотичних предмета строго иснита на усменом. Кандидат, који је из преко три радње добио недовољну оцену, не прииушта се усменом испиту. §• 16. Сви кандидати укунно полажу испит нз но јединих предмета ио одређеном реду нредмета тако, да на један дан долази 8 — 9 часова на испитивање. §• 16. Усменииснит обично се састоји из оних нредмета, који нису били нредметом писмених иснита, а ти су :

1.) Веронаука. 2.) Наука о васиитању. 3.) Методика. 4.) Српски језик и књижевност. 5.) Црквено словенски језик. 6.) Мађарски језик. 7.) Отачаствена и еветска повест. 8.) Земаљски устав. 9.) Вемљонис. 10.) Рачун. 11.) Практичан теоретичан испит из црквеног појања и правила, певања и свирке. 12.) У учитељској школи практичан испит из гимнастике и учења исте у основној школи. 13.) У учитељичкој школи ирактичан ручни рад. За обим испита меродаван је наставни план. Кандидат ваља да на испиту да доказа и то из педагогије о своме знању важнијих психолошких правила и о примени истих; да зна ноједине делове и иравила из дидактике и методике; устројство основне нар. школе, номоћна срества наставе и употребу истих. Из осталих иредмета најглавније основе дотичних наука и свезу, која између ових постоји; имају се ситнице избегавати а велика пажња на учитељски иозив обраћати. §• 18. Усмени испити за оснособљење су јавни. Питање ставља председник и то из листе на к °ј°ј С У прибележена питања, која обухваћају цео круг иредмета; но председник има нраво и друга питања ставити. Задата иитања проФесор испитује. У записник, који се води ириликом усмених иснита, бележник уводи питања и одговоре. § 19. Предмет за нрактичан рад на два дана нре предавања ставља нредседник комисије кандидату до знања. — Кандидат је дужан нацрт нредавања нисмено израдити и предати иредседнику пре почетка предавања. Кандидат из пронисаног градива обучава једно оделење ученика вежбаонице нред комисијом и наставничким особљем вежбаонице тако, да ово обучавање не траје мање, од 10 минута а више од 15 м. При оцени овога предавања ваља пазити, да ли кандидат зна евоје теоретско знање практично применити, разумно и с љубављу понашати се према ученицима, појмове према развитку уче-