Srpski sion

СИОН."

Б р . 25

Ми сио уверенп, да је г. Вучковић иоверени му посао нроучио и израдио марљиво и са разумевањем, које се тражи за тај посао; радо ћемо претпоставити. да је проучавајући нитање о иптернату обухватно делу отудију тога иитања. а да је припремајући односне иредлоге за устројство нашега интерната на уму имао све нотребе таквог интерната. Па ппак нас све то не може иоколебати у нашем уверењу о нотреби, да се 7 гре коначног решења тога нитања о елаборату г. Вучковића с' једне, а о устројству иашега интерната у онште, с друге стране, сазнаду и чују мишљења и суд. те евентуалнп иредлози и другпх људи, који бп на то били позвани са меродавне стране. ГГитања, као што је питање интерната уз богословско наше учплиште, захтевају много времена, лного посла, па п много умова. много очију. Дело, као што је. но својој замашностп, сврси и намени, оснивање и устројство интерната уз богословско училиште, треба много руку, много искуства. Раснрављања тако замашних нитања и у највећих народа и држава имају деле своје процедуре, свој нотпуни нроцес. Дело такве онсежности увек се врнп и свршава иосле миогог, дугог и свестраног пспитивања и расуђивања. На нречац никада. Колико руку, колико одбора, комисија, анкета н секција разних нролази мање више свака законска основа државних и земаљских влада, па и наставна оспова, па п ноједиии партикуларни предлози, који се тпчу јавне управе, судства, наставе и т. д.! Зашто? За то, јер је увек на уму, да се што боље ствар нроучи и псиече п што бол>а преда наменн својој. а јер се у целом свету признаје истина: давнше очију више види. Што ради и како рачц цео свет. треба да радимо и ми. У таквој радњи није и не може бити никад прејуднкат оно.ие фактору у чијој руци је решење. Св. архијерејски Синод ће нитање нашег интерната са највећом иажњом узети у расправу, те смо уверенн. да ће елаборат, који му је подастрт са односпим предлозима о устројству нашега интерната, пре коначног решења његовог бити упућен на мишљење било професореком збору наше богословпје, бито другој на то одређеној компсији илп анкети, иа ако потребе буде моћп ће се то мишљење иотражити и на многе друге начине. Наше лично мишљење је да би потреба свестраног а и лакшег проучавања уннтног нитања захтевала п то, да се елаборат са односнпм предлозима о устројству нашег интерната штампа у званичном листу. Оволико сматрасмо нотребним рећп поводом наведеног места пз овогодишњег извештаја нашег бословског училишта. У гтпари учплишне библпотеке читамо у извештају ово: „Училишну библиотеку требало је ове школске године умножпти и понунити, са ванредном дотацијом од 2000 форината, која је свота још прошле

школске године од впсокославног саборског одбора у ту сврху дозначена, а ове године н исплаћена. Но како је бпло одлучено. да се из те своте набавп најприје грчкп дпо Мињове патрологије. изгубљено је много времена. док се но Бечу, Лајпцигу, Паризу и другнм мјестима, тражило то Мињово издање п затијем, кад се у Паризу п у Лиенцу (Тнролу нашло. док су воћени преговорп о цпјенн и условима купа. Па и то кад је свршено, наручено је споменуто издање код Еоћгасћега у Лиенцу, но исти до данас још није наруџбину ефектулсао. Због тога није пзведено споменуто умпожење п иопуњење библнотеке. него ће се нстом извести." Радујемо се, да ће се библијотека наше богословнје снабдети грчким делом патрологије. Огромна је то рпзница све самог бпсера и драгог камења. које у њу прибраше св. оцн псточне цркве, а које је примииа књижевност и наука наше цркве у наслеђе свију прошлих п будућпх векова својих. Али, тиме није задовољена потреба п оскудица, која се још тако јако осећа у библиотеци наше богословијеМного још треба. А кад би се ванредним дотацијама још којп пут потномогла наша богословска библиотека, и кад бп јој се редовна дотадија са 300 ф. иовисила бар за коју годину па 500 фор., та бн се библиотека могла ириблпжно тако комплетоватп, да, би могла нослужитн темељном нзучавању свпју грана богоеловскпх дисциплпна. А то нам је једна од врло прешннх и вапијућпх потреба. Без књиге нема науке; без науке не може нп наша богословија науку неговати и шириги, нпти богословској науци раденике снремати. Високосл. Саборски Одбор увиђа све "то, штоје доказао већ једном ванреднон дотацијом бнблијотеци богословског училишта нашег н новпшењем редовне јој дотадије, те се можемо надатн, да ће тој бпблпјотеци и њезиној сврси и од сада у помоћ нритицати. — „Друштво св. Јована милостивога, на поттгору сиромашних и болесних слушалаца тгравославног сртгског богословског училишта у Карловцима", које је по впсокој дозволи Његове Светости, преузв. г. патријарха Георгија основано ирошле школске годпне, но казивању „Извештаја" није материјално било у нрвој својој годинн потиомогнуто као нгго се очекнвало; али .је оно нрема средствпма која су му на расположењу бпла, н нрошле годипе већ вршило своју племениту н хумаиу задаћу. „Са оннјем — напме — што је сноменуго друштво пмало, плаћенн су апотекарски рачуни. а уз то је дата припомоћ новчана њекнм сиромашним слушаоцпма, којима је иета била врло нужна. Још пх је бнло, који бп приномоћи требали и којн ће је требати и до годнне, али управа је чекала, да види хоће ли владање њихово бити такво, да заслуже помоћ, а уз то је мислила управа, да неће зло учинити, ако баш све не потроши, јер може надоћи и већа нужда, гје ће номоћ безусловно требатн." Почетак је сваки тежак, а за то не треба одмах и сувише сентиментално осућивати пн тешкоћу ночетка ове установе, као што је то местимично доста