Srpski sion

С тр . 772.

Вр. 4?

нј)ви услов човековог паравственог онстанка Јеванђелску науку и п .елине нстине нрепоруиивао је сваком нриликом, снажном дикцнјом, као темел.по камеп.е панретку п срећи народа свога. Та дела и рад преосвећеног нокојника добиће награду у вечном царству пебесноме, које1а је и он по Промислу божјем ностао већ становником. Покој и мир »емним остатцима, небесно насеље души, и вечни сиомен имепу блаженоупокојеног епискона Нектарија! •I; * ' * Преосвећени енискои Нектарије родио се 25. јуна 1839. год. у Великом Гају (код Вршца). Осповну школу и нижу гимназију изучио је у Великом Бечкереку, горн.е гимназије V и VI разред као изврстан ђак, и друг пок. Косте Руварца, у Карловцима. а VII и У 111 разред на — тада гласовигој — гимназији винковачкој. Правне науке слушао је у Бечу и ноложио нрви државни испит. После тога оде у вршачку богословију, коју учећи не занемари ни нравне науке. Учећи и ове, положи у Бечу и други државни испит из тих наука 1866. г. се замонашио, те, као што људи забележише, би тадањем еиискоцу вршачком Емидијану Кенгелцу „десна рука и ослонац у владиковаљу и у двору му владичанском." Енископ Кенгелац га нроизведе 1874. г. за архимандрига манастиру Месичу, где је провео 12 година, а ио смрти енискона Кенгелца дочекао је, да буде изабран за еиископа вршачког За епискона носвећен би 1887 г. за време блаженоночившег патријарха Гермапа Анђелића.

Преминуо је, након кратког боловаља, у својој резиденцији дана 20. сентембра о. г у 4 сата из јутра, а сахраљен 24. и. м. после подне. Цри укопу иачалствовао је, као застунник високонреосве.ће.цогвцсоконреосвећени г еиискои бачки Гсрман ОиачмЛ.

о милостињи.

ПО УЧЕЊУ СВ. ОТАЦА ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГА И ДРУГИХ. (Наставак).

Осим већ споменутих побуда за делеље милостии.е, ми имадемо још п другнх. А какве су то ? То су нобуде, да н богатство наше а и ми сами нринадамо Вогу. П не припадамо ми Богу само за то, што смо добили од н.ега живот свој. већ и за то, пгго нас је ои искунио драгоценом крвл.у својом. Али осим тога има јопг једиа друга нобуда. А то је она иобуда. што он сам долази у лицу бедних да нроси милостиље. и што нас он сам располаже да је чинимо, желећи тиме. да иас иривуче к себи. Јер он врло јако жели да нас епасе. „Христос није само задоста учинио својом смрћу и крстом, говори св. Јовап Златоусти. већ је ои благоизволио бити

убогим, страиим. нагим, затвореним у тамници, мученим само да бп тебе тиме задобио за себе. Ако ли ме не паградиш за то, што сам страдао за тебе, говори он, а ти се бар сажали на моје убоштво Ако ли нећеш да се сажалиш ни на моје убоштво, а ти се онда емилуј на моју болест, буди милосгив видећи ме у оковима. Иа ако те и то не иобуди да будеш човеко л.убив, то обрати нажљу своју на то, како је само лако иснупити моју молбу. Та ја пе тражим пишта скуноцено, већ просим само корицу хлеба, усрдпа пријема, н мало утешиих речи. 11а ако и при свему томе ииак остаиеш тврд, то учини добра ма само ])ади царства небесна, ма само