Srpski sion

В р. 47,

„СРИОКИ СИОН."

Стр. 773

ради оних паграда, које сам ти обећао. Но иа зар их ти не уважаваш? Ако их нак не уважаваш. то се тада смилуј бар из сажален.а, које је човеку од природе урођено, кад ме видшп нага, и сети се оне наготе, коју сам ја нретрпео ради т а ебе иа крсту. А ако ли иак не ћеш да се сетиш Н ј С. то представи само себи наготу, какову нодносим у лицу невољних. И онда сам ја трнео иужду ради тебе, и сада је триим исто тако ради тебе, само да би се ти смиловао овом или опом од малих и учинио му ма какове врсте милосрђа. Ради тебе сам ја онда ностио, па сада ето и опет само ради тебе трпим глад. Био сам жедаи. кад сам био разапет на крсту, па ето жеђујем и данас у лицу невољних само да би те тиме задобио за себе и да би ностао човекољубивим за твоје спасење. За то, и ако си ти дужан да ми вратиш натраг за безбројпа моја доброчипства, ја инак пе тражим то од тебе као од дужника, него тражим као милодар, и за такову малепкосг ћу ти даровати небесио царство. Ја ти не говорим, да ме избавиш од убоштва, или да ме обогатиш, и ако сам ја баш ради тебе ностао уботим ; већ нросим мало хлеба, одела, и мало утехе у невољи. Кад се будем налазио у тамници, ја не тражим од тебе да ме опростиш окова и да ме ослободиш из ње, него да дођеш само, да ме носетиш везана ради тебе, и то ћу сматрати као највеће уздарје, и за то једино ћу ти даровати небо. И ако сам те ја ослободио од тешких уза греховних, то се ииак задовољавам и тиме, што ћеш да ме носетиш везана у тамници Најзад те и без тога могу увенчати, али хоћу да ти будем дужник, хоћу да ти тај венац даде и неке слободе. За то и ако могу сам себе да прехраним, ипак долазим теби и молим те, стојим на вратима твојим и иружам руку своју за милостињу. Ради тебе сама хоћу да ме нахраниш. Због тога само, што те тако силно љубим, и желим да окусим ма шта са своје трнезе, као што и треба да буде међу друговима. И иохвалићу се тим иред лицем целе васелене. да би ме сви чули. Разносићу глас свуда о твом доброчинству, ноказиваћу себе свима, да си ме ти нахранио."

„Кад дакле знамо за све то, онда ћемо указивати велико милосрђе Госиоду и чипићемо добра невољнима и странима. Који год ггрилш једнога од ових малих, говори Господ, мене ирима. (Мат. 18. 5, 8.) Што год је мап.и брат твој, тиме је више у лину његовом сам Христос. Према томе и онај, који ирима у дом свој у име Христа, иримиће исто тако награду као и онај, који прима Христа самога. Немој сумњати у истипитост тих речн Христових, већ веруј свом душом својом ; јер је он сам казао, да ће у лину њиховом долазити он сам. А да ти не би иосумн.ао у то, то је он одредио и казне за оне, који их пе нримају у домове своје, и награде за оне, који их буду свесрдно примали. А то буди уверен, да он не би учипио, кад не би био сам у лицу оних, који долазе за милостињу и к.ЈЈс ми или примамо или одбацујемо. Ти си примао усрдно мене у дом свој, говори он, а ја ћу примити тебе у царство оца мога; ти си спасао мепе од глади, а ја ћу тебе сиасти од греха; ти си иоходио мепе везана у тамници а ја ћу ти даровати разрешење ; ти си ногледао на мене странна, а ја ћу те учинити грађашшом неба; ти си мени уделио хлеба, а ја ћу теби дати читаво царство небесно у иаследство, да владаш над њиме. Одише, говори оп, и паследише царсшво, које вам је ириирављеио. (Мат. 25. 34.) Он није рекао: примите, већ наследите, што означава нотпупу властитост над њим, као н. пр. кад ми говоримо да смо наследили ово или оно. Ти си чинио за мене нотајно, а ја ћу ти вратити јавно ; јер оно, што си ти мени учинио сматрам ја за милост, а оно, што ћу ти ја вратиги за свој — дуг. Ти си заночео, говори оп, а ја ћу продужити после тебе и радићу одмах за тобом; иећу се ни мало стидети да исиоведим јавно сва она доброчинстиа, која си ми ти указао, од чега си ме ти избавио, од глади. наготе и невоље. Ти си походио мене везана у тамиици, а сам нећеш видети никада огња ггакленога; ти си надгледао мене болна и иејака, а сам не ћеш никада испитати ни митарство ни казни. 0. одиста су благословене оне руке, које чине такова доброчинства и које се удостојавају да