Srpski sion

Стр. 44.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. Б.

ттархији? Зар би нам данас зебло срце за овима подобне школе у другим епархијама нашим? Зар би данас било питатна опстанка и новратка наших школа? Шта све не би било н шта би св.е било да је тако било! Наше је мишљење, да треба већ ирестати са оснивањем ишшендијских заклада, бар оних, каквих већ доста имамо. Опасност наишх школа казује нам шта треба да чинимо и на што капитале, којима хоће родољубиве руке да народу своме добра учине, да завештавамо. Школски, ошнти митрополијски школски фонд је нама иотребан. У њега уносимо што желимо на олтар српске просвете да принесемо На тај завеиггај побуђујмо и унућујмо штампом и живом речи наше родољубе, којима је Бог дао а српска душа зажелила, да завештавају колико хоће и кблико могу А такав фонд. хвала Богу и његовом осниваоцу и до садањим његовим приложницима, данас већ имамо. Томе и таком фонду ударио је темељ поглавица цркве нам и народа, св. пашријарх 1 <:о/>г/<јо. У тај фонд је принела већ многа родољубива рука свој део, а многа и није. Не пнтајмо заигго — знаће потомство и то. Може овај и онај бити личног расиоложења каквог хоће; али сви иризнати морамо — ко у себи, ко јавно, — да је св. шшријарх Георгије оснивањем „фонда св Саве" погодио пајживотнију иотребу народа и цркве своје. Ови данас признати морамо, да је питање „фонда св Саве" питање наших школа. Да ли ће се многе одржати, да ли ће све напредовати ? зависи од тога, да ли ће се и у колико „фонд св Саве" множити и јачатњ Пред збиљом тих нитања не треба да се уклања ни један Србин, који жели да му савест не нресуди: е у њему срнског срца и душе нема. Грешило се са многих страна и са вптне узрока „фонду св Саве," а то не значи друго, него: грешило се школи српској п ироевети народној Ко може тај грех и од сада да носи на души својој, та; ће и од сада грешити А ко и зрно пшенично српеке свести и истиннтог родољубља има, тај ће похитати, да учини своју дужност,.да се одужи колико може, српској школи и своме народу, прилогом својим или моралним потпомагањем „фонда св. Саве." Да је одзив „фонду св. Саве" досад био

колико је бити могао — да код нас има увек истинитог родољубља и потребне увиђавности — многе школе наше већ до сад, не би биле сирочад. на срамоту себи и народа чије су. Ал' што није, бити може. Но ко брзо даје двоструко даје. А са даван ем „фонду св. Саве" не треба оклевати ни предомишљати се. Оклевање је у том случају опасност за наше школе. Онасност је за наш народ и његову будућност. То давање „фонду св. Саве" и множење шоги нашег митротлијског школског фоида може да буде на многе п многе начине Тога фонда можемо и треба да се сећамо сваком приликом. Ето нам браћа и господа из Загреба, чије прилоге саопштавамо у данашњем листу нашем, показаше један од тих многих начина. И о другим начинима нотпомагања „Фонда св. Саве" било је говора већ у овоме листу из ирошлих година. Но ми овом нриликом наглашујемо особито завешшаје, којима би се требао и могао умножити тај фонд. Много је било, а много ће још и бити родољуба у нашем народу, који ће хтети оч; својих капитала и свога иметка одвајати, било све, било деломице, на онште просветне сврхе. Много је тпх родољуба, којп ће то учинити по упутству других, на овај или онај начин. Те родољубе треба загрејати и подстицати, да своје завештаје намену „фонду св. Саве." А они родољуби, којима није потребно, да пм то други казују и на го да их упућују, ти ће и сами увидити, да својим завештајима српској просвети и своме народу данас највише добра могу учинити тако, ако те завешта .Је учине фонду од когаданас зависи оистанак и б}"дућност наших школа. Многа је племенита душа и дарежљива рука у народу нашем, која раснолаже п са иметком и са готовим новцем. Треба их нокренути, треба пм срце отворити, треба их загрејати, треба им нута иоказати. То учинити могу ваљани наши свештеници и учитељи, то могу учинити према својим приликама и остали родољуби. То учинити могу, много могу и наши јавни листови. И ко год у том правцу учини колико може, нотиомоћи ће тиме остварење оних народних нам и ошитих жеља и тежња,